Опште информације
Општина Звечан се налази на северу Косова и Метохије у Косовској котлини реке Ибар која је са југоистока затворена вулканском купом Звечана, Малог Звечана, Соколицом и планином Мајдан. Општину, такође, окружују и обронци Копаоника, Мокре горе и Рогозне. Центар општине – град Звечан има повољан транзитни положај, јер преко Лепосавића има везу са централном Србијом, пеко Митровице везу са централним Косовом, а преко Зубиног Потока са Црном Гором. Центар Општине се налази на 20° 08′ источне географске дужине и 42° 09′ северне географске ширине. Површина територије Општине је 122,4 km².
Иако има врло мало писаних трагова из прошлости овог краја - град Звечан представља посебан значај за историју народа на овим просторима. Седиште некадашње Звечанске жупе била је древна тврђава Звечан. Насеље Звечан је још у току XII века имало карактер градског насеља познатог на Балкану. У урбаном смислу насеље Звечан је изграђено у периоду од 1948. године до данашњих дана. На основу пописа становништва из 1948. године насеље је имало 726 житеља, а преко 2000 већ 1970. године. До оснивања општине Звечан 1990. године, Звечан је био у саставу општине Косовска Митровица. Физичка удаљеност између ова два града је 2,5 km. Од момента формирања општине, у функционалном односу долази до преузимања управних, административно-политичких производних и радних функција, тј. до њиховог пресељења у Звечан.
Подручје општине Звечан је изузетно богато водом. Дуж читавог подручја протиче река Ибар која је главни извор водоснабдевања. Термоминерални извори (температура воде од 46 – 56° C) се налазе у насељу Бањска, удаљеном око 15 km од Звечана.
Рудна налазишта ове територије су била позната још старим Римљанима и експлоатација руде се вршила још у периоду пре Нове Ере, током целог Средњег Века до данашњих дана. Најзначајнија је Копаоничка зона са рудницима олова и цинка и пратећим металима.
Демографски развој овог подручја карактерише перманентан раст укупне популације и висока стопа природног прираштаја (10,7%). На територији општине Звечан, живи око 17.000 становника, од чега око 40% становника живи у граду. Пре досељавања интерно расељених лица из осталих крајева Косова и Метохије, 1999. године и касније, овај број је био знатно мањи, тачније 10.030 према Попису из 1991. године. Етничка структура у општини Звечан је прилично хомогена (велику већину чине Срби), јер од 36 насељених места само у три живе Албанци (4,2% укупног броја становника).
Образовна структура становништва је веома повољна, са малим уделом неписменог становништва (у насељу Звечам само 3,8%) и великим уделом средње, више и високо образованих (57% у насељу Звечан). До пре неколико година, око 37% запослених радило је у индустрији. Сада је учешће радно активног становништва значајно смањено, а евидентна је преоријентација са индустрије ка услужним делатностима.
Економски просперитет и развој овог подручја је вековима био везан за рударство. Неповољан друштвено економски статус, под значајним утицајем политичких дешавања, довео је до колапса једног од највећих индустријских центара на територији бивше Југославије. Ни један од градова на Косову нити у Србији није био суочен са тако драстичним пропадањем у економском смислу као Звечан и Митровица. Становништво које је било запослено у Трепчи морало је да је преоријенише на друге делатности, па се сеоско становништво окренуло пољопривреди, углавном екстензивног карактера. Осим тога, главну карактеристику представља и огроман број киоска дуж улица, као и значајан број таксиста (због близине Митровице и недостатка јавног певоза).
Пољопривреда је у протеклим деценијама била подређена индустријализацији и готово да је замирала. Најнижу тачку достигла је деведесетих година прошлог века. Обрадиво земљиште, њиве, ливаде и пашњаци су у приватном власништву и пољопривреда се није развијала због високог животног стандарда становништва које је било запослено у индустрији. Сточарска производња је опала за готово 10 пута.
Индустријски сектор као најзначајнији економски фактор на коме се базирала економија општине Звечан као и цео регион Митровице у последњих 40 година, тренутно представља руине за чију ревитализацију и оживљавање су потребна огромна финансијска средства.
На територији општине осим овог већег, постоји и више мањих индустријских привредних субјеката који такође послују у условима изузетно тешке политичке и економске ситуације. Значајно је што у селу Дољани постоји Индустријски парк у коме су сконцентрисани погони, за производњу, радионице, а међу њима су Погон за израду металне столарије, Радионице за обуку радника различитих профила и струка (металостругар, столар, вариоц, кувар).
У Бањској постоје три термоминерална извора, чија вода помаже у лечењу реуматских и кожних обољења који се користе у оквиру бањског комплекса. У оквиру комплекса постоји и део за боравак гостију, као и ресторан. Сви објекти су грађени седамдесетих година прошлог века и због дотрајалости и лошег одржавања су у изузетно лошем стању. Капацитет хотела је 60 кревета. Богато културно наслеђе још увек није валоризовано као туристички потенцијал, а посебно треба имати у виду: Средњовековни град Звечан, Манастир Соколица, Манастир Бањска.
Укупна дужина путне мреже на територији општине Звечан износи око 367 km. Стање локалних путева је прилично лоше. Асфалтирано је око 30% дужине категорисане путне мреже, а чак 56 % дужине су земљани коловози који не поседују квалитетне услове за саобраћај моторних возила. Магистрални пут Краљево-Приштина има примарну улогу у повезивању Звечана са свим важним центрима. Улице у самом насељу Звечан нису у најбољем стању, јер је одржавање минимално. Анализом саобраћајне мреже у Звечану утврђено је да око 30% улица у граду није асфалтирано.
Географске карактеристике
Шире посматрано, подручје општине Звечан заузима северни периферни положај Косова. Само насеље је смештено на северној страни Косовске котлине у долини реке Ибар (на делу где она врши лактасто скретање) као и на додиру огранака Копаоника, Мокре Горе и Рогозне. Топографски положај насеља је одређен алувијалном равни реке Ибра и падинама околних брда која представљају делове просторне целине брдско-планинског краха. Ибарска долина је са југоистока затворена доминантном вулканском купом Звечана (799 m), Малог Звечана (750 m), Соколицом (918 m) и планином Мајдан (1286 m). Град Звечан, као центар општине је од првог града, Митровице удаљен само 3 km, од Зубиног Потока 15 km, а од Лепосавића који је и најсевернија општина на Косову 28 km. Преко наведених градова Звечан има везу са централним Косовом преко Митровице, преко Зубиног Потока са Црном Гором, и везу са Србијом преко Лепосавића.
Карактеристике терена
Звечан се налази на 20° 08′ источне географске дужине и 42° 09′ северне географске ширине. Укупна површина територије општине Звечан је 122,4 km². Број становника на територији општине је око 17000. Подручје у границама општине има равничарско-брдски до нископланински карактер, при чему је рељеф рашчлањен дубоким речним долинама Ибра, Кориљске реке и Хоџиног потока. У њему се издвајају следеће геоморфолошке целине:
Алувијална раван Ибра и његових притока (до 500 m надморске висине) - Река Ибар, односно њена долина у свом горњем делу је клисураста, а низводно од језера Газивода је блажих страна са израженим речним терасама. Геоморфолошка целина алувијална раван обухвата 50,4 ha, или 34,8 % укупне територије насеља.
Подбрђе (од 500 – 600 m надморске висине) - Непосредно од долине Ибра почињу се уздизати побрђа која припадају Копаонику, Мокрој Гори и Рогозни, са просечном надморском висином од 500 – 600 m. Обухватају 89,7 ha површине и чине 62,06 % простора на територији општине.
Нископланински предео - Нископланински предео који се простире у пределу Малог Звечана, захвата површину од 1,3 ha или 0,9 % укупне територије.
Геомеханика и геоморфолошки елементи
Геолошку грађу подручја општине Звечан представљају стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости (седименти креде, терцијара и квартара) различите моћности, заступљености и минералошко-петрографског састава. Према начину постанка ове стене су седиментног и магматског порекла. Магматске стене које учествују у грађи терена северозападно од Звечана припадају групи везаних стена. Оне су водонепропусне, са нагибима 6-15 %, а носивост им је око 10-30 kN/m². Палеозојски шкриљци преовлађују североисточно од Звечана, нагиби падина нису већи од 15%, што утиче на њихову стабилност, а носивости су преко 30 kN/m².
Педолошке карактеристике
Насеље Звечан са својим градским грађевинским рејоном простире се на територији која обухвата три различита типа земљишта:
Делувијално земљиште - Делувијално земљиште се простире долином реке Ибра, на њеној десној обали и спада у групу генетски неразвијених земљишта, а јавља се на прелазу брдсо-планинског рељефа у равничарски и под сталним је утицајем процеса. Овај тип земљишта је без присуства карбоната и са неутралном до слабо киселом реакцијом земљишног раствора, јако је дренирано и богато аутохтоним хумусом, и у природном стању обрасло травном и жбунастом шумском вегетацијом.
Алувијално земљиште - Алувијално земљиште се простире долином реке Ибра, на њеној левој обали, долином Кориљске реке и покрива територију насеља до њених северозападних и западних граниа. Ово земљиште такође спада у групу генетски неразвијених земљишта, песковито-иловастог механичког састава, а по хемијском саставу то је бескарбонатно земљиште неутралне до слабо киселе реакције са мањим садржајем хумуса. Ово земљиште је погодно за наводњавање и баштенску производњу воћа и поврћа.
Црвенкасто-смеђе земљиште - Црвенкасто-смеђе земљиште је заступљено у јужном делу градског рејона, према брду Звечан. По механичком саставу оно спада у иловаста земљишта, сиромашно је хумусом и средње до јако киселе реакције. Погодно је за ратарско-воћарско – виноградарске културе.
Климатске карактеристике
Температура ваздуха, као основни показатељ загрејаности ваздуха говори да је на основу мерења која су вршена, у свим месецима, осим у јануару позитивна. Средња годишња температура ваздуха износи 10,1° С. Највећу позитивну вредност има јули - 19,5° С, а најнижу јануар - 0.3° С. Влажност ваздуха је значајна за карактеристике загађености ваздуха (на територији општине Звечан је лоцирана фабрика за прераду руде са неколико депонија отровних материја, које настају при преради руде. Средња годишња релативна влажност износи 75 %. Највећа влажност је у јануару 85,7 %, а најмања у августу 66,8 %.
Облачност се подудара са токовима влажности а има скоро обрнути ток у односу на годишњи ток температуре ваздуха. Средња годишња облачност креће се око 5 десетина покривеност неба облацима. Највећу облачност има децембар 7,2 десетине, а најмању август 2,9 десетина. Осунчаност је у директној зависности од надморске висине рељефа и облачности. Просечна осунчаност овог подручја износи 2156 часова или годишње 5,9 час/дан, те можемо констатовати да је дужина осунчавања задовољавајућа.
Падавине после температуре имају највећи значај за развитак биљног света. На територији општине Звечан падне годишње 572 mm падавина, од чега највише у новембру, а најмање у марту. Ветрови који су најзаступљенији на територији општине Звечан су из северозападног, северног и југоисточног правца.
Природна богатства
Флора и фауна
Обзиром да подручје општине Звечан има равничарско-брдски до нископланински карактер, и обзиром на типове земљишта која су заступљена (делувијално, алувијално и црвенкасто-смеђе земљиште), подручје се може похвалити разноврсном флором и фауном. Око самог града и шире, велику површину заузимају шуме, и то углавном листопадне. Рељеф, климатски услови, геолошке и друге карактеристике као и планинске реке условиле су појаву разноврсног вегетационог покривача од субмедитеранске до алпијско-флорматичних елемената. На планинама су распрострањена су стабла четинара, углавном бора, јеле смреке, оморике итд.
У нижим деловима заступлене су храстове шуме, граб, цер, јасен, глог, клека, итд. Богатство се огледа у присуству бројних ендемичних и реликтних биљних врста. Од општепознатих врста можемо поменути врбе које расту у подножју Копаоника у долини потока, које смењује појас букве (Qyerqysessili flora), Querqus Macedonica и Cerris храста и четинарске заједнице смрче, јеле и белог бора, Муника (Pinus heldrehi) и Молика (Pinus peuce), глог (Crataegus) Лешник (Corulus avalena), на нижим областима расте и питоми кестен. У зони прелазне шумске вегетације доминира својим розим цветом рододендрон, такође незаобилазни нарцис и висибаба, шафран - који расте уз потоке у шумама и на ливадама. На шумовитим пределима ниже присутан је дрен, купина, малина, шумске јагоде, итд. Док од цветова наилазимо на снежни цвет, цефаланта, спинру у насељима расте најчешће липа. Мочварни делови поседују елементе мочварног биљног света као што су Juncus, Cares polugonum, Molina, Ronuculus, итд. Ту где имамо мање влаге наилазимо на: Arhenatteretum elatiores, Dactylis glomerata, Pao pratnsis, Pao travialis, Festuca protensis, Foracanum oficinale, итд. На појасевима пашњака и ливада наилазимо на многе врсте трава, међу њима и поданак (Nardus Stricta), арнику (Arnica Montana), Pirus mugom, мента и многе друге.
Нижи предели око реке Ибра засађени су повртарским културама, познијм житарицама и воћњацима. Разноврсна фауна такође доприноси специфичности ове области, међу њима можемо поменути лисице, дивље свиње, дивље мачке и риса. Од птица којих такође има у изобиљу помињемо врсте као што су велики и мали тетреб, тетреб румевац, ластарка, јаребица камењарка, јастреб мишар, соко ластавичар, итд. Такође, реке пружају уточиште разним врстама риба, од којих је најпознатија поточна пастрмка-поточарка.
Водна богатства (хидролошке и хидрогеолошке карактеристике)
Подручје општине Звечан је изузетно богато водом. Дуж читавог подручја протиче река Ибар (извире у Црној Гори а улива се у реку Мораву у Србији) која је главни извор водоснабдевања. Мање реке на овом подручју, које чине и притоке Ибра су: Кориљска река и Бањска река.
Општина Звечан се, кад су у питању природна богатства, може с правом похвалити термоминералним изворима који се налазе у насељу Бањска, удаљеном око 15 km од Звечана. Температура воде на поменутим изворима је од 46 - 56° С. У погледу хидролошких и хемијских особина, вода ових извора улази у групу зелених алкалних хомотерми са малом дозом сулфата. Вода је лековита, а посебно помаже у лечењу реуматских и кожних обољења. Изворишта и бања се користе вековима уназад, још из времена када су на овом простору живели Римљани. Кроз средњи век се бања Бањска помиње као лечилиште, центар културе и развоја. Данас је у фази пропадања, и нема се чиме похвалити. Објекти у оквиру бањског комплекса (базени, каде, смештајни део, ресторан) датирају из 70-тих година, а има и неколико старијих објеката (стари хотел и санаторијум су изграђени 50-тих година). Ради коришћења лековите воде која са три каптирана извора стиже до бање, неопходно је реконструисати објекте у оквиру бањског комплекса.
Рудно богатство
Рудна налазишта ове територије су била позната још старим Римљанима и експлоатација руде се вршила јошу вековима пре Нове Ере, током целог Средњег Века до данашњих дана.
Неповољан друштвено економски статус под значајним утицајем политичких дешавања довео је до колапса једне од највећих индустријских центара на територији бивше Југославије. Под тим негативним утицајима дошло је до потпуног престанка вађења и прераде руде на иначе изузетно богатој територији. Један од проблема је био недовољна искоришћеност сировине због застарелости опреме. Богатство ове територије се огледа у постојању следећих руда које припадају по подели металогенетске рејонизације из 1982. године на 25 група. Овај рејон припада Копаоничкој групи са садржином следећих руда (по Мендељејевом периодном систему): Pb-Zn, Fe, Pb-Zn-Cb, Co-Ni, Cu, Cb, Co-Ni-Bi-Ag-U, Hg, Au, и Cr.
У односу на степен концентрисаности капацитета, на територији Србије се уочавају три просторно карактеристичне врсте зона у којима се експлоатишу лежишта обојених метала. Трећа зона у којој је концентрисано неколико производних капацитета је Копаоничка зона са рудницима олова (Pb) и цинка (Zn) и пратећим металима. У просторном смислу овој зони може припасти и рудник Трепча са прерађивачким капацитетима у Звечану (1996. године је то значило 1.000.000 тона/годишње).
Екологија
Зелене површине у граду
Просторна дистрибуција зелених површина у граду није равномерно вршена па је у појединим зонама евидентан њихов недостатак. Међутим, обзиром да је у већем проценту у Звечану заступљено индивидуално становање, окућнице са баштама заузимају велике површине, што повећава укупан зелени фонд и доприноси унапређењу амбијенталних и пејзажних вредности насеља.
Зелене јавне површине су заступљене у форми следећих категорија:
- улично зеленило
- зеленило специјалне намене
- спортско-рекреативно зеленило
- заштитно зеленило
У насељу није формиран парковски простор, који би служио за одмор и рекреацију житеља Звечана. Улично зеленило је у неким улицама заступљено у облику дрвореда, док су остали улични профили оскудно озелењени. Категорији зеленила специјалне намене припадају зелене површине око јавних објеката (Дечијег обданишта, Дома здравља, Дома културе, Општине, Хотела "бр.3”, као и око индустријских објеката РМХК "Трепча"). Већина наведених површина је веома успешно композиционо озелењена, али има и површина које треба допунити-обогатити новим врстама растиња како би се добило на још богатијем зеленом фонду и квалитетнијим амбијенталним вредностима. Спортско-рекреативна зелена површина се налази око отвореног базена и спортског игралишта "Тенис", у форми високог дрвећа и пејзажних група. Доминантне врсте су: багрем, бор, смрча, јавор и липа. Овом садржају би требало придодати партерно зеленило да би се добио адекватан зелени оквир. У индустријском реону, око објеката РМХК "Трепча" није формирано заштитно зеленило, а које је потребно у контексту заштите ваздуха од загађења, што је уједно и законска обавеза која се мора испоштовати. Јаловиште у Житковцу је покривено слојем хумуса и засејано травом, пре неколико година.
Загађеност вода
Реципијент отпадних вода на територији је река Ибар, у коју се испуштају све отпадне воде са ове територије. Отпадне воде испуштају се без претходног пречишћавања, што увећава загађеност водотока у насељу и низводно. Осим отпадних вода које се сливају у реку Ибар из општине, као и сливови у току кишних периода, са јаловишта погона Трепче, Ибар као један од највећих водотокова на Косову је реципијент отпадних вода и из других река које се у њега уливају. Већина отпада које се нађе у рекама са веће територије Косова заврши у Ибар.
Индустријске воде су се такође испуштале у реку Ибар. Данас индустријски погони не функционишу, али и поред тога, због необезбеђених јаловишта, непостојеће превенције и отворених складишта депоа са оловним рудама, велика концентрација отровних елемената сумпора доспе у реку. Поред иако нефункционишуће Трепче, један од катастрофалних загађивача је и Термо-електрана (ТА) Обилић. Из ТА Обилић се фреквентно испушта фенол (Phenol), који је погубан за сав живи свет, са изузетно токсичним деловањем и немогућношћу пречишћавања. Бар једном месечно долази до великог испуштања фенола у реку Ситницу која се низводно улива у Ибар. Дешавало се да дође до изливања катастрофалне количине фенола, тако да су насеља низводно од Обилића користила воду из цистерни, јер воду из градског водовода није било могуће користити за било које сврхе.
Образовање
Основна школа "Вук Караџић" Звечан
Основна школа Вук Караџић ових дана прославља 100 година постојања. На основу података из летописа школе може се утврдити да је на овим просторима прва школа почела са радом 1914. године у селу Кориље у сеоском хану. Током Првог светског рата школа је прекидала са радом да би настава поново била организована 1919. године у приватној кући. Током наредне године изграђена је зграда са две учуионице и станом за учитеља. У почетку је постојало само једно одељење са ђацима из Кориља, Звечана, Матице и Житковца, а касније су долазили ђаци и из других села. Током 1933. године подигнута је у Звечану нова зграда школе са 4. учионице и становима за учитеље у којој се настава одвијала све до 1961. године. Решењем Обласног народног одбора од 25. августа 1950. године четвороразредна школа је претворена у осмолетку. Данашњи назив Основне школе "Вук Караџић" је добила 1955. године.
Развојем насеља Звечан и повећањем броја ученика указала се потреба за новом и већом зградом школе. Садашњу зграду школе подигао је рударско-металуршко-хемиски комбинат Трепча и опремио је потребним инвентаром и наставним средствима. Школа је свечано предата на управљање органима школе на свечаноси од 20. марта 1961. године. У записима школе налази се и податак да је одлуком СО Косовска Митровица од 15. априла 1964. године у саставу школе била и истурена одељења у Жеровници која ке била осморазредна школа и истурена одељења у Грабовцу која је била четвороразредна школа. У том периоду школа је имала у просеку од 36-37 одељења годишње са 1250-1350 ученика. Број наставкика је био од 46-50 а укупан број запослених је био преко 60. Од 1984. године из састава школе издвојено је истурено одељење у Жеровници, а у саставу школе остало је истурено одељење четвороразредне школе у Грабовцу.
Школа у последњих година има просечно по 24 одељења у Звечану и 2-3 комбинована одељења у Грабовцу са просечним бројем од око 760 ученика. Школа је последњих година делимично обнављана, али у целини зграда школе није на нивоу некадашњег изгледа. Основна школа Вук Караџић из Звечана са поносом носи име нашег великана из области језика и књижевности. Бројне генерације стручњака разних профила стицали су знања у овој школи и налазили су се на одговорним местима широм бивше Југославије, а и данас их је велики број у свим градовима Србије.
Основна школа "Свети Сава" Жеровница
Основна школа у Жеровници је започела са радом 1921. године са 19 ђака у приватном хану без основних услова за рад. До тада су дечаци са подучја данашњих села Жеровница, Банов До, Сендо, Дољани и осталих села у школу путовали у Бањску. Прве године је учитељица била Даница Бабовић. Наредне 1922. године број ђака се повећао на 26 међу којима се појављују и девојчице, а за учитеља долази Захарин Стефанович Стефанов пореклом Рус. 1923. године за учитеља долази Вукомир Поповић из Рајетића и ту остаје до 1941. године. На његову иницијативу подиже се прва школска здрада на земљишту које је бесплатно уступио мештанин Славко Миловић, мештани су довозили камен из Рударачког крша и обезбедили грађу из својих забрана. Школа је отворена 1925. године и имала је једну велику учионицу, већи ходник и стан за учитеља. То је био довољно велики простор да је например 1940/41 године било 63 ученика од којих 25 девојчица. У току Другог светског рата школа је радила само 1942/43 године са прекидима и имала је 32 ученика од којих 22 дечака и 10 девојчица.
Након ослобођења крајем 1944. године започета је обнова школе која је у рату оштећена 70%, школа је почела са радом почетком 1945. године са учитељем Веселином Веселиновићем из Пећи. Како је број ученика порастао на 68 долази и учитељица Наталија Родић, тако да од тада школа има два одељења. Већ наредне 1945/46 године број ђака је повећан на 113, а 1946/47 број ђака је 129 од којих 42 девојчице. Тада настаје потреба за још нових учитеља, а прво долази Александар Поповић син предратног учитеља Вукомира Поповића. Како је у наредних петнаест година број ученика растао настала је потреба за изградњом нове школе. На основу одобрења општине Косовска Митровица која је преузела бригу о школству од укинуте општине Бањска 1959. године Грађевинско предузеће Новоградња из Пријепоља започло је изградњу нове школе поред зграде старе школе. Како су радови споро напредовали у току 1963/64 ђаци су у школу одлазили у Банов До у приватној кући. Школа је свечано отворена у јесен 1964. године као осморазредна школа и истовремено је на основу Одлуке СО Косовска Митровица постала истурено одељење Основне школе "Вук Караџић" из Звечана.
Број ђака у школи се повећавао, а највише је ђака било 1970. године 260, када су у појединим разредима била по два одељења. Од тада почиње да се постепеноо опада број ђака тако да је последњих година у број ученика у овој школи око 165. Школа је добила самосталност 1984. године када је одлуком СО Косовска Митровица добила назив Основна школа "Љубиша Орловић". Након поновног почетка рада Општине Звечан школа је добила назив Основна школа "Свети Сава". Школа ради у школској згради изграђеној 1964. године и неколико пута реновирана. Укупно је од далеке 1921. године до данашњег дана радило 72 учитеља и наставника а укупан је број ђака који су завршили ову основну школу је преко 12000.
Основна школа "Бановић Страхиња" Бањска
Важно је поменути почетак рада прве школе у Бањској за коју се сматра да је почела са радом 1913 године. Наиме, богатији становници могли су своју децу школовати у Косовској Митровици, а у самој Бањској турска деца су могла добити верско образовање у Мејтепи (дограђени део у оквиру манастира). У то време је у Бањској живело око 200 дома}инстава, углавном турског порекла, тако да Бањска у то време носи назив Турска Бањска. Исте године школа добија нову зграду са две учионице и у функцији је све до 1976/7 године када добија нову зграду лоцирану поред Бањске реке, на самом улазу у насеqе, а стари објекат школе бива претворен у хотел, а касније све доданашњих дана у стамбени објекат. Нова школа Бановић Страхиња, за основно образовање (I до VIIII) површине око 2000 м2, са десет учионица и великим бројем кабинета и фискултурном салом испуњава услове за квалитетно одвијање наставе. Ове године је број ученика који похађа ову школу веома мали и износи 80 ученика. Број наставног и осталог особља је 25. стари објекат школе је касније претворен у хотел, а сад има функцију стамбеног објекта и у веома је лошем стању.
Виша техничка школа Звечан
Виша техничка школа је почела са радом давне 1961. године, на основу Одлуке Извршног већа АКМО бр.2671 од 10.07.1961. године у просторијама садашњег Факултета техничких наука у Косовској Митровици, а прву генерацију уписала 1967/1968. године. То је била једина школа те врсте на подручју Аутономне Покрајине Косова и Метохије, где су се на двогодишњем школовању образовали инжењери металуршког, хемијско-технолошког и рударског одсека. Након отварања Рударско-металуршког факултета, који је смештен у згради Више техничке школе, ов Уместо до тада постојећих одсека од 1978. године, уведени су нови одсеци и то: Електротехнички и Машински, који и данас постоје. Од 1991. године, школавање на овој високо стручној установи траје 2,5 године, а од 1993. године, уводи се полагање дипломског испита. а школа је 1974. године, измештена у нове просторије. У школској 2006/2007. години уведени су нови студијски програми и то: на машинском одсеку: менаџмент производње и на електротехничком одсеку-менаџмент у електротехници у трогодишњем трајању и по Европским стандардима, а од школске 2007/2008. године планирано је да се на машинском одсеку уведе још један студијски програм: Инжењерска информатика, а на електротехничком одсеку: Електронско пословање и Енергетика.
Факултет уметности у Приштини са привременим седиштем у Звечану
Факултет уметности у Приштини са привременим седиштем у Звечану је акредитована високошколска уметничко – истраживачка и образовна установа са основном мисијом реализације високо квалитетног образовног процеса у пољу уметности (у области ликовних, музичких и драмских уметности), развојa уметничких знања из области уметности, припремања и јавног приказивања уметничких остварења из области ликовних, музичких и драмских уметности, као и осигуравање једне од водећих позиција у региону за едукацију кадрова у ликовној и музичкој педагогији. Факултет уметности основан је 1973. године као Академија ликовних уметности, на основу Закона САП Косова и Одлуке Савета Универзитета у Приштини, школске 1975/76. године на Академији ликовних уметности основан је музички одсек, када је извршена промена назива у Академију уметности, а од 1989/90. основан је и одсек за драмску уметност. Од 1986. године ова установа носи назив Факултет уметности. Факултет уметности има три одсека-департмана: за Ликовну, Музичку и Драмску уметност. На Факултету се успешно организују Основне академске и Мастер академске студије у складу са акредитованим студијским програмима.
Од осталих образовних институција, на територији општине Звечан налазе се и: истурено одељење у Грабовцу, Средња школа у Звечану, измештена Виша техничка школа из Урошевца, Факултет уметности, као и предшколска установа "Лане"
Култура и информисање
Културно уметничко друштво Звечан
КУД "Звечан" је једно од старијих КУД-ова на простору Косова и Метохије. Основано је 1967. године под називом "Јединство". Убрзо мења назив у КУД "Трепча", а од 1995. године ради као КУД "Звечан". Друштво је имало разне успоне и падове да би се 2008. поново активирао ансамбл ветерана, дечји и извођачки Ансамбл. Једино је друштво на територији Косова и Метохије које има све три секције. Такође је једино друштво на Космету које је организатор Културне манифестацие која траје већ више од деценију "Ликовна колонија Соколица".
Од поновног окупљања, на Јовањдан 2008. КУД бележи следеће успехе:Дечији ансамбл - Сребрна плакета на Републичкој смотри у Краљеву, у организацији КПЗ Краљево и Савеза аматера Србије,покровитељ Министарство културе.У конкуренцији 450 дечјих ансамбала до 15 година из целе Србије,од којих се кроз квалификације пласирало 18,наши клинци су блистали и освојили почасно друго место.Дечији ансамбл бележи и знатне успехе на наступима на „ Малом Златном опанку“- треће место у вечери када су наступали.Извођачки ансамбл се може похвалити многобројним наступима широм Србије. Посебно бисмо издвојили наступ у Сава Центру,6.маја 2008,на концерту „Васкрс горе божурове“ где су са осталим КУД-овима са Косова и Метохије имали част да играју са нашим „Колом“ и ансамблом „Венац“ из Приштине.Њихвов квалитет је потврђен на „Златном опанку“ 2008, где је освојено треће место у трећој вечери фестивала. А ове године су на истом фестивалу показали изванредан резултат – Бронзани опанак. И даље смо најбољи у покрајини,а очекујемо и значајније резултате на републичком нивоу.
Медији
У општини Звечан постоје 2 радио и једна ТВ станица које обезбеђује програм на српском језику. Радио станице су мањег домета, и не представљају, медије већег значаја, док је ТВ станица Мост од великог значаја јер обезбеђује информације на српском језику на ширем подручју Косова. Радио станицу “АС” води Слободан Крстовић и Љубиша Радовановић на српском језику, и углавном је забавног карактера са обиљем музике као и Радио Косовска Митровица коју такође на српском језику води Милан Михајловић. Директор и власник ТВ “Мост” је Звонимир Миладиновић. Поред електронских медија ту је и недељни лист Јединство чији је главни и одговорни уредник Радослав Јанићијевић.
Поште и телекомуникације
Пошта у Звечану припада ПТТ Србије и обезбеђује телефонске и поштанске услуге у оквиру општине и не постоји повезаност и поштански промет са ПТК на Косову. Од мобилне телефоније присутна је добра покривеност мрежа 063 и 064 мобилне телефоније Србије.
Манифестације
Ликовна колонија Соколица
У организацији КУД-а "Звечан" одржава се током последње недеље августа месеца међународна културно-уметничка манифестација "Соколица" у Звечану. На колонију су долазали сликари из Србије, Републике Српске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Румуније, Бугарске, Немачке, Индије и других земаља, тако да колонија сваке године има међународни карактер.
До 2010. године одржано је 14. колонија уз учешђе преко 135 сликара, преко 150. песника и писаца и следеће пратеће манифестације:
представљање сликара учесника ликовне колоније и изложбом слика са претходних колонија,
концерт КУД "Звечан" или концерт познатог српског уметника,
дечја ликовна колонија,
вече песника са доделом песничких признања и песничке повеље,
презентације књига познатих писаца и песника,
додела ликовних признања "Свети Лука",
обилазак манастирa Соколица, Бањска, Дубоки Поток, Црна Ријека, и других,
сви садржаји су у циљу мултикултуралног дружења, ширења пријатељства и представљања грађанима,
изложба радова сликара учесника колоније
КУД-у "Звечан" као организатору међународнe културно-уметничкe манифестацијe "Соколица" помажу:
Министарство културе Србије, Министарство за Косово и Метохију, Oпштина Звечан, РМХК "Трепча" из Звечана, као и предузећа и појединци из Звечана и Косовске Митровице.
Спорт
Клубови
У склопу спортског савеза Звечан функционишу следећи клубови:
Мушки Фудбалски Клуб "Звечан"
Мушки Рукометни Клуб "Звечан"
Женски Одбојкашки Клуб "Звечан"
Мушки и женски Кошаркашки клуб "Звечан"
Карате клуб "Звечан"
Карате клуб "Вукови"
Скијашки клуб "Миљан Петковић"
Тениски клуб "Звечан"
Аеро клуб "Соколица"
Планинарско друштво "Змај"
Спортки објекати на територији општине Звечан
Фудбалски стадион у Житковцу
завршена права фаза изградње стадиона и отворен је 2008 године,
капацитет око 2000 гледалаца,
није завршена западна трибина за већи број гледалаца,
нема помоћни стадион,
користе га сви клубови са северног дела Косова и Метохије.
Балон хала у Житковцу
налази се поред фудбалдког стадиона и отворена је 2009. године,
капацитет око 200 гледалаца,
може се користити за рукомет, кошарку, одбојку и тенис.
има савремену подлогу,
користе је сви клубови са северног дела Косова и Метохије.
Балон хала у Звечану
налази се на улаѕу у насеље Звечан и припада РМХК Трепча,
капацитет око 100 гледалаца,
може се користити за мали фудбал, рукомет, одбојку и тенис.
има подлогу од вештачке траве,
користе је сви клубови са северног дела Косова и Метохије.
Тениско игралиште у Звечану
стари тениски из периода пре Другог светског рата адаптиран и реконструисан отворен 2008. године,
капацитет око 1000 гледалаца,
може се користити за рукомет, кошарку, одбојку и тенис.
има подлогу од асфалта и шљаке,
користе га сви клубови са Севернога дела Косова и Метохије.
Игралиште "Плоча" код основне школе "Вук Караџић"
капацитет око 300 гледалаца,
може се користити за рукомет, кошарку, одбојку и тенис.
има подлогу од асфалта,
користе га ђаци школе и клубови из Звечана.
Игралишта у насељима
Звечану, Србовцу, Грабовцу, Великом Рудару, Жеровници, Житковцу
имају подлогу од асфалта и бетона,
користе га ђаци школе.
Славе становника
СВЕТИ ПРВОМУЧЕНИК И АРХИЂАКОН СТЕФАН - 9. јануар
Свети првомученик и архиђакон Стефан, био је Јеврејин и сродник апостола Павла. Први је од седам ђакона које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму. Зато је и прозван архиђаконом. Својом вером чинио је многа чудеса међу људима, а својим противницима Јеврејима супротстављао се мудрошћу и силом Светог Духа. Оптужен је да је хулио на Бога и на Мојсија, а уз помоћ лажних сведока и осуђен. Светитељ се, озарен својом вером обратио народу и говорио о многим доброчинствима која је Бог учинио народу Израиља и назвао их издајницима и крвницима Христовим. Убрзо после тога извели су га из града и каменовали. Међу мучитељима налазио се и његов сродник Савле, касније апостол Павле. Стефанову мученичку погибељ гледала је са неког удаљеног места и Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и усрдно се молила Богу за овог страдалника истине и вере. Тело светог Стефана кришом је узео и сахранио на свом имању потајни хришћанин и кнез јеврејски Гамалил.
СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ - 14.јануар
Свети Василије Велики, архиепископ кесаријски, рођен је у време цара Константина. Још док је био некрштен школовао се у Атини и био је врло образован, јер је петнаест година учио философију, реторику, астрологију и остале науке тога времена. Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан - касније цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Поставши чврсти поборник православља,луча моралне чистоте и верске ревности, овај умни богослов се с правом назива Велики. Живео је само педесет година, али је био чврсти стуб Цркве и њен ревносни стројитељ. Десет година је служио као епископ Кесарије кападокијске, и називан пчелом цркве Христове. Сачувана су многобројна дела овог оца Цркве, богословска, канонска, апологетска као и служба названа по његовом имену. Ова служба се служи десет пута у години и то: 14. јануара, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста, осим Цветне, на Велики четвртак и на Велику суботу. Свети Василије мирно се упокојио и преселио у царство Христово 14. јануара 379. године.
СВЕТИ ЈОВАН КРСТИТЕЉ - 20. јануар
Прославља се неколико пута у години, али највише свечара је овога дана 20. јануара. Међу личностима јеванђелским које окружују Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима посебно место, како по свом чудесном доласку на свет и начину живота, тако и по улози у крштавању људи и крштењу Месије, а и по свом трагичном изласку из овога живота. Он је био такве моралне чистоте да се пре могао назвати анђелом него смртним човеком, а једини је од свих пророка који је свету могао и руком показати онога кога је пророковао. Јованова главна улога у животу била је на дан Богојављења, па је Црква од давнина, дан по Богојављењу посветила његовом спомену. За овај дан везује се и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука хтео је да пренесе тело Јованово из Севастије где је великог пророка посекао цар Ирод. Успео је само да пренесе једну руку у Антиохију, своје родно место, где је чувана до десетог века, а после пренета у Цариград одакле је нестала у време Турака. Прича се да је сваке године на дан светитељев, архијереј износио пред народ његову руку. Када би се јављала раширена најављивала је родну и обилну годину, а када би била згрчена предсказивала је неродну и гладну.
СВЕТИ САВА АРХИЕПИСКОП СРПСКИ - 27. јануар
Растко Немањић, Свети Сава, син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен је 1169. године. Док је био још сасвим млад тежио је духовном животу због чега је одбегао у Свету Гору и замонашио се, а потом прешао цео подвижнички устав. Следећи пример свога сина, Стефан Немања отишао је такође на Свету Гору, ту се замонашио и умро као монах Симеон.Сава је издејствовао код цара и патријарха независност српске цркве и постао први Архиепископ српски. Заједно са својим оцем подигао је манастир Хиландар, а потом и друге манастире, цркве и школе по целој Србији. Путовао је два пута на поклоњење у Свету Земљу, мирио своју браћу завађену око власти, мирио Србе са њиховим суседима. Стварајући српску цркву стварао је тиме и српску државу и културу. Уносио је мир међу балканске народе због чега су га сви они волели и поштoвали, а српском народу је дао хришћански дух који није пропао са пропашћу српске државе.Свети Сава умро је у Трнову на Богојављење 1236. године. Краљ Владислав пренео је његово тело у манастир Милешеву. После 359 година, силни Синан-паша спалио је светитељеве мошти на Врачару, али је светосавски дух од тада још јаче заживео у народу.
СВЕТИ КИРИЛ СЛОВЕНСКИ – ЋИРИЛОВДАН – 27. фебруара
Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима. По његовој смрти - а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године - ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу.
СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ - ЂУРЂЕВДАН -6. мај
Овај славни светитељ родио се у кући богатих и часних родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину где је дечак одрастао и већ у двадесетој години доспео до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео велики прогон хришћана, али је млади Ђорђе ступио пред цара и одважно рекао да је и он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за веру. Тамница, окови, крваве ране по целом телу и сва друга страшна мучења нису поколебали младића. Он се непрестано, усрдно и искрено молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти на велико дивљење народа. Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили веру, а међу њима и царева жена Александра, главни жрец Атанасије, земљорадник Гликерије, потом Валерије, Донат и Тирин. Цар је најзад одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а свети Ђорђе посечен је 303. године. Многа чудеса дешавала су се од тада на његовом гробу. Господ га је, због његове искрене и непоколебиве вере, учинио моћним да помаже свима који су у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.
СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ - 12.мај
Рођен, је у Поповом Селу у Херцеговини, од простих и благородних родитеља. Од малена био је испуњен љубављу према вери и Цркви, а када је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Богородице и ту се замонашио. Као монах убрзо се прочуо због свог озбиљног подвижничког живота, а доцније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског. Као архијереј живео је у манастиру Тврдошу и одатле утврђивао у православљу своје вернике чувајући их од турске свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој строги подвижнички живот, уз топле молитве и бригу за своје вернике. Умро је у XVI веку, а његове чудотворне и целебне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. У њихову моћ исцељења и утехе верују и притичу им и хришћани и муслимани. У Острогу се, сваке године на Тројице, одржава велики народни сабор.
СВЕТИ НИКОЛАЈ МИРЛИКИЈСКИ - ПРЕНОС МОШТИЈУ - 22. мај
Овај славни светитељ, милостив, мудар и неустрашив свештеник, провео је свој век као анђео Божји. За живота су га већ сматрали светитељем и призивали у помоћ коју је несебично пружао. Замонашио се у манастиру "Нови Сион" а касније је изабран за архиепископа града Мира у Ликији. У том граду налазиле су се његове мошти од 343. године када се упокојио па све до 1087. године. Те године је, у време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, тело светог Николаја пренето из Мира, ликијскога града, у град Бари у Италији. То је било време најезде муслимана на Ликију. Светитељ се, у једном чудесном сну јавио неком часном свештенику из Барија и наредио да му се мошти пренесу у Бари који је у то време био православни град и под православним патријархом. При преносу светитељских моштију десила су се многа чудеса, а у овај дан најчешће се спомиње како је свети Никола повратио вид слепом српском краљу Стефану Дечанском.
СВЕТИ АПОСТОЛИ ПЕТАР И ПАВЛЕ - ПЕТРОВДАН - 12.јул
Свети апостол, Петар, рођен је у Витсаиди. Био је рибар и звао се прво Симон. Господ му је дао име Киф или Петар (Јов. 1,42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: "Ти си Христос, Син Бога живога" (Мат. 16, 16). Његова вера се постепено утврђивала, јер када је Господ изведен пред суд, Петар га се три пута одрекао, али се због тога покајао и постао потом силни и неустрашиви проповедник Јеванђеља После једне његове беседе три хиљаде људи се обратило у веру. Проповедао је у Палестини, малој Азији, Илирику и Италији. Помагао је и вером исцељивао људе. По заповести цара Нерона Петар је разапет на крст, а он сам молио је џелате да га разапну главом окренутом на доле, сматрајући себе недостојним да умре као његов Господ. Свети апостол Павле, рођен је у Тарсу у племену Венијаминову. Најпре се звао Савле, учио код Гамалила и био фарисеј и прогонитељ хришћана. Када се чудесно обратио у веру постао је апостол и ватрени поборник и проповедник Јеванђеља, од граница Арабије до Шпаније. Много је страдао и стрпљиво подносио муке, чврст и стамен у својој вери у Господа достигавши такво савршенство да је могао рећи: "Не живим ја, него Христос у мени". Посечен је у Риму у време цара Нерона као и апостол Петар.
СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА - 2. август
Боговидац и чудотворац, родом из племена Аронова из града Тесвита, због чега се још зове и Тесвићанин. Када се Илија родио његов отац Савах, видео је око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене. Младост је провео у дубоком размишљању и молитви, често сам у пустињи. У то време јеврејско царство било је подељено на два дела: једно са престоницом у Јерусалиму, а друго у Самарији. Свети пророк Илија ту се сукобио са израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Они су се клањали идолима и одвраћали народ од праве вере. Великим чудесима Илија је доказао силу и власт Божју. Затворио је небо и киша није падала три и по године, а огњем са неба запалио је жртву Богу своме. Молитвом је потом послао кишу на земљу, чудесно умножио брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсао јој умрлог сина. Цару Ахаву и његовој жени Језавељи прорекао је ружну смрт, што им се и десило. На Хориву разговарао је пророк Илија са Богом и чуо му глас. Пред смрт је узео за наследника у пророчком звању Јелисија и, најзад, отишао на небо у огњеним колима, са огњеним коњима.
УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА - 11. септембар
У време цара Ирода Антипе, сина старог Ирода, убице витлејемске деце, проповедао је у Галилеји свети Јован Крститељ. Пошто је цар отерао своју закониту жену и узео жену свога живог брата Филипа, Иродијаду, свети Јован устао је против овог безакоња и због тога је доспео у тамницу. На једној свечаности, занесен игром Иродијадине кћери Саломије, цар јој обећа да ће јој испунити сваку жељу. Она је, по наговору своје зле мајке затражила светитељеву главу, а пијани цар јој је испунио жељу и посекао светог Јована. Његови ученици узели су у ноћи његово тело и часно га сахранили, а бесна Иродијада је избола иглом језик Јованов и главу закопала на неко нечисто место. Ускоро је све ове злотворе стигла заслужена казна, па су скончали свој живот у беди и понижењу. Смрт Јована Крститеља догодила се пред Пасху, а празновање 11. септембра, установљено је зато што је тога дана свећена црква коју су над Јовановим моштима у Севастији, подигли цар Константин и царица Јелена.
ПРЕПОДОБНА ПЕТКА - ПАРАСКЕВА, СВЕТА ПЕТКА - 27. октобар
Ова славна светитељка српског порекла рођена је у Епивату, између Силинаврије и Цариграда. Родитељи Свете Петке, имућни и побожни хришћани, имали су једног сина Јевтимија који се, још за живота родитеља замонашио, а касније постао знаменити епископ мадитски. По смрти родитеља, девица Петка напустила је родитељски дом и започела, Христа ради, подвижнички живот какав је одувек желела. Отишла је прво у Цариград, а потом, до своје старости, живела у Јорданској пустињи у посту и молитви прошавши небројена искушења и патње. У старости, глас са неба позвао је да се врати у родни крај и она је напустила омиљену пустињу. Упокојила се у XI веку, две године по повратку у родни Епиват. Њене чудотворне мошти, током времена преношене су у: Цариград, Трново, опет у Цариград, а одатле у Београд. Сада почивају у Румунији у граду Јашу. У београдској тврђави налази се црква свете Петке где постоји вода (агиазма) која чудотворно лечи све оне који је узимају са вером у Бога и љубављу према овој светитељки.
СВЕТИ АПОСТОЛ И ЈЕВАНЂЕЛИСТ ЛУКА - 31. октобар
Свети апостол и јеванђелист Лука, рођен је у Антиохији, и био врло образован. У младости је изучио грчку философију, медицину и живопис. У време делатности Господа Исуса на земљи, свети Лука је, у Јерусалиму, видео Спаситеља лицем у лице, чуо његову спасоносну науку и поверовао у њу. Убрзо је увршћен међу седамдесет апостола и послан на проповед, а на путу за Емаус видео васкрслог Господа (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се вратио у Антиохију и тамо радио са апостолом Павлом с којим је путовао у Рим обраћајући у веру Христову незнабошце и Јевреје. На молбу хришћана написао је Јеванђеље око 60 године. По смрти апостола Павла, Лука је проповедао Јеванђеље по Италији, Далмацији и Македонији. Живописао је три иконе Пресвете Богородице и иконе светих апостола Петра и Павла. Зато се свети Лука сматра оснивачем Хришћанског иконописа И у дубокој старости наставио је да путује и проповеда и Ливији, Горњем Мисиру и Грчкој и да људе обраћа хришћанској вери. Написао је и Дела апостолска и то посветио Теофилу, кнезу Ахаје. Имао је 84 године када су га незнабошци ставили на муке, а потом обесили на једну маслину у граду Теби. У време цара Констанција мошти овог светитеља пренете су у Цариград.
СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ДИМИТРИЈЕ - МИТРОВДАН - 8. новембар
Рођен је у Солуну. Овај славни чудотворни светитељ био је једино дете добрих и благородних, али бездетних родитеља. Измољен од Бога, као једини и дуго очекивани, с великом пажњом је однегован и васпитаван. Отац му је био војвода, а када је он умро, христоборни Максимијан поставио је Димитрија, уместо оца, за солунског војводу, Посебно царево наређење односило се на прогон хришћана, али Димитрије је супротно наредби, чак јавно исповедао своју веру у Господа Христа. Кад је цар то сазнао, Димитрије је, знајући шта га чека, разделио сав свој иметак и мирно ступио у тамницу спреман на страдање које му предстоји. После неколико дана војници су изболи копљима светитеља, иако су га нашли на молитви. Ту, у Солуну, хришћани су крадом сахранили његово тело и на том гробу су се многи исцељивали. Над тим гробом подигнута је мала црква, а некакав велможа Леонтије, након што се излечио од тешке болести, подигао је над светитељевим моштима много већу цркву. Свети Димитрије сматра се заштитником Солуна, а Руси га сматрају и покровитељем Сибира.
СВЕТИ КОЗМА И ДАМЈАН - ВРАЧЕВИ - 14. новембар
Бесребреници и чудотворци, рођени су негде у Азији од оца незнабошца и мајке хришћанке. По очевој смрти, мајка Теодотија посветила је све своје време и труд да синове васпита и подигне као истините хришћане. Младићи су стасали и изучили лекарске вештине па су колико својим знањем и вештином, толико и именом Господа помагали многим болесницима. Прозвани су безмедним врачима, тј. бесплатним лекарима који су примили Христову заповест: бадава примистe, бадава дајите (Мт. 10, 8), а никада нису наплаћивали своје услуге. Толико су били опрезни у бесплатном лечењу, да се свети Козма наљутио на брата што је од неке болеснице узео три јајета, а Дамјан их је, уствари, узео кад га је исцељена жена заклела Пресветом Тројицом. По смрти светитеља, сахрањени су заједно у месту Фереману сходно откровењу Божјем, те остадоше чудотворци како за живота, тако и после смрти. Народ је наставио да их призива у болести и невољи и до данас.
СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ - ЂУРЂИЦ -16. новембар
Овога дана празнује се пренос моштију светог Ђорђа из Никомидије у Лиду палестинску. Свети Ђорђе пострадао је за време цара Диоклецијана, а пре своје смрти замолио је једног слугу да му тело пренесе у Палестину одакле му је била и мајка и где је имао велико богатство које је по његовој жељи, раздељено сиротињи. Слуга је учинио све како му је било наређено и ту га сахранио. У време цара Константина, побожни хришћани сазидали су красан храм светог Ђорђа у Лиди палестинској, и приликом освећења тога храма, пренели су и сахранили у том храму чудотворне мошти овог светитељa и великомученика Христoвог.
САБОР СВЕТOГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА - АРАНЂЕЛОВДАН - 21. новембар
Од давнина су људи празновали анђеле Божије, али се то често изметало у њихово обожавање. Јеретици су их понекад тумачили као богове или сматрали створитељима читавог видљивог света. На четири до пет година пре Првог васељенског сабора одржан је Лаодикијски помесни сабор, који је својим 35. правилом, установио исправно поштовање анђела. У време римског папе Силвестра и александријског патријарха Александра установљен је празник архистратига Михаила и прочих сила небесних у новембру. Зашто баш у Новембру? Новембар је заправо девети месец од месеца марта који се сматра тренутком стварања света. А девети месец после марта узет је због девет анђелских чинова који су најпре створени. Свети Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, описао је, ових девет чинова у књизи "О нeбeсној Јерархији". У тој строгој анђелској хијерархији, војвода анђелске војске је архистратиг Михаил, јер је својим деловањем спасао многе анђеле отпале од Бога, које је Луцифер повукао собом у пропаст. Међу анђелима влада савршена једнодушност и строга хијерархија у послушности нижих чинова вишим, а свих укупно светој Божјој вољи. Многи хришћани славе светог архистратига Михаила кога сматрају живим светитељем, али се припрема жито за славу.
СВЕТИ МУЧЕНИК СТЕФАН ДЕЧАНСКИ, КРАЉ СРПСКИ - СВЕТИ МРАТА - 24. новембар
Син је краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца био је ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина, у старости удављен. При ослепљењу јавио му се свети Никола у храму на Овчем пољу и обећао му да ће му вратити вид. Пет година је свети Стефан провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и благодушношћу изазивао је дивљење и монаха и целог Цариграда. Кад је прошло пет година свети Никола чудотворно је вратио вид ослепелом краљу Стефану, који је одмах потом, из захвалности саградио храм Високи Дечани. Била је то једна од најлепших грађевина византијске уметности и средњевековне архитектуре на тлу српске државе. Свој век проживео је свети краљ српски Стефан као праведник и мученик и тако га и скончао 1336. године. Са светим Савом и кнезом Лазаром, свети Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао српски народ.
СВЕТИ НИКОЛАЈ ЧУДОТВОРАЦ, МИРЛИКИЈСКИ - НИКОЉДАН - 19. децембар
Овај славни светитељ рођен је у граду Патари у Ликији као јединац син богатих и угледних родитеља, који су га као дар од Бога посветили Богу. Свој духовни живот започео је у манастиру "Нови Сион" код свог стрица, светог Николаја епископа патарског. По смрти родитеља, вођен чудесним небеским гласом, кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе. Убрзо после тога постао је архиепископ мирликијски те је у време прогона хришћана, под царевима Диоклецијаном и Максимијаном, доспео у тамницу али је и тамо настављао своје проповеди. Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, и ту, у борби за истину ударио једног јеретика Арија због чега је одстрањен са Сабора и од архијерејске службе. Чудесним јављањем Господа Христа и Пресвете Богородице неколицини првих архијереја, враћен је овај правдољубиви светитељ на Сабор и у службу. Још за живота људи су га сматрали светитељем и призивали у помоћ у мукама и невољама, а он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости кратко је боловао и упокојио се 343. године.
ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ – СПАСОВДАН - 40. дана по ускрсу (четвртак)
Приближавао се празник Педесетнице, и ученици Христови вратили су се из Галилеје у Јерусалим. У четрдесети дан по васкрсењу Христовом они се искупише у једном дому. Док су седели за трпезом, Христос им се поново јави. Наложио им је да сачекају у Јерусалиму док им не пошаље Духа Светога, како би могли да крену у мисију по свем свету, проповедају Јеванђеље и крсте оне који поверују. „Ко поверује и крсти се биће спасен, а ко не поверује биће осуђен”. Рекао им је још и да је свети Јован крштавао водом, али ће они бити крштени Духом Светим. Затим је извео свете апостоле и Пресвету Богородицу из града према Витанији. На Маслиновој гори, опростио се са њима, подигавши руке, благословио их је и узнео се пред њиховим очима на небо. Док су они даље гледали према небу, приђоше им два анђела и рекоше: „Што стојите и гледате на небо. Овај Исус који се узнесе на небо, опет ће једног дана изненада доћи, као што га видесте да иде на небо”. Тако је прошао и последњи тренутак земаљског заједништва Господа Исуса Христа са Његовим ученицима и Пресветом Богородицом. Није им остало ништа друго него да се врате у Јерусалим, како им је Господ наредио, и да чекају Духа Утешитеља.
МАЛИ СПАСОВДАН - 7. дана по Вазнесењу Господњем (четвртак)
Седам дана после Вазнесења Господњег – Спасовдан, прославља се Мали Спасовдан и као и Спасовдан увек је дан четвртак. Mали Спасовдан се слави јер се родила Она која је дала тело Господу Христу, тело које је васкрсло из мртвих и узнело се на Небо и седи изнад свих Херувима и Серафима. Каква част за људско тело и каква радост за нас људе! А то је све чудесна заслуга Пресвете Богомајке, Која се родила на данашњи дан. Данас је, исто тако, мали Духовдан, јер се родила Она која нам је дала Сина Божјег, Господа Христа, Богочовека, Спаситеља света, Који је испунио сав домострој спасења, узнео се на Небо и ниспослао Духа Светога, и основао Цркву на земљи, дао такорећи телу Богомајке душу небеску. Зато је данашњи Празник заиста Празник велике и неисказане радости.
СВЕТА ТРОЈИЦА - ДУХОВИ - 50. дана по ускрсу
Силазак Светог Духа на апостоле - Педесетница – Тројице седам недеља после Ускрса - пада у недељу. После Христовог вазнесења ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи. Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом. На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. Овај дан се сматра даном рођења Цркве Христове. Како су на празник Педесетнице Јевреји, значи и апостоли у ону Педесетницу, украшавали своје куће грањем, цвећем и травом подсећајући се на време кад су после ропства лутали са Мојсијем по пустињи и живели у колибама од грања и лишћа, и данас се на празник Силаска Светог Духа на апостоле православне цркве испуњавају травом и цвећем од кога се плету венчићи.
СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА - 3.јун
Одмах по доласку на престо, имао је цар Константин три велика непријатеља: тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву, и Византију. Пред борбу са Максенцијем, по предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Он је наредио да се искује велики крст који је ношен пред војском, и ову борбу окончао је као своју велику победу. Одмах потом Константин је издао знаменити Едикт у Милану 313. године, којим је престао прогон хришћана После победе над Византијом, саградио је диван престони град на Босфору и назвао га Константинопољем. Када се цар тешко разболео, јавили су му се апостоли Петар и Павле и саветовали да га епископ Силвестар крсти. После тога страшна болест нестала је са његовог тела. Света Јелена, царева мајка, радила је много за веру Христову, а када је била у Јерусалиму пронашла је часни крст Господњи и сазидала цркву Васкрсења на Голготи, а потом и многе друге цркве на Светој Земљи. У својој 80. години умрла је ова света жена 327. године, а цар Константин поживео је још десет година иза своје мајке. Умро је у граду Никомидији 337. године, а сахрањен у цркви Светих апостола у Цариграду.
СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ПАНТЕЛЕЈМОН - 9. август
Рођен је у Никомидији од мајке хришћанке и оца незнабошца. Већ сасвим млад постао је лекар, а свештеник Ермолај крстио га је и научио вери Христовој. Пантелејмон - што значи свемилостиви, излечио је чудотворно, именом Христовим, једнога слепца кога су други лекари узалуд покушавали да излече, и тада га они, из зависти, пријаве као хришћанина. Светитељ је изашао пред суд цара Максимијана где је такође излечио једног изузетног човека од дуготрајне болести што је многе незнабошце привукло хришћанству. Осудили су га и све муке подносио је мирно и трпељиво уз помоћ Господа коме се усрдно молио. Осуђен је на посечење мачем, заједно са свештеником Ермолајем. Пострадао је врло млад, 9. августа 304. године, под неком маслином која се потом цела окитила плодовима. Његове мошти су постале целебне, а име светог Пантелејмона призива се при водоосвећењу и јелеосвећењу заједно са светим Ермолајем и осталим бесребреницима и чудотворцима. Најлепши храм посвећен овом светитељу налази се на Светој Гори.
Прослава храмовне славе цркве Св. Великомученика Георгија у Звечану - 8. Мај 2011
Поводом храмовне славе цркве Св. Великомученика Георгија у Звечану, која се традиционално прославља у прву недељу после празника Светитеља, синоћ је у Звечану одржан концерт црквеног хора Св. Ђорђа којим је дириговала Јасмина Новокмет. На концерту је такође учествовала и музичка група из Велике Хоче која је певала старе косовске и метохијске песме. Владика Теодосије је благословио и преломио славски колач црквеног хора пожелевши његовим члановима много благослова Божијих и успеха у даљем раду.
Данашње славље започело је Св. Литургијом коју је у храму Св. Великомученика Георгија служио Епископ Рашко-призренски Теодосије уз саслужење протојереја ставрофора Милије Арсовића, игумана манастсира Бањске јеромонаха Данила, игумана манастира Девине Воде јеромонаха Фотија и свештенства митровичког намесништва. На Св. Литургији Владика Теодосије беседио је о смислу наше вере у Васкрсење Христово које су својим животом и подвигом потврдили светитељи које прослављамо - Св. Великомученик Георгије Победоносац, жене мироносице и Св. Апостол и Еванђелиста Марко, као и бројни мученици и новомученици међу којима су и недавно пострадали за Христа јеромонах Стефан и монах Харитон Косовско-метохијски. На крају Св. Литургије Владика Теодосије благословио је и преломио славски колач који је у име народа општине Звечан принео председник општине др Драгиша Миловић. За Владику, свештенство и госте, домаћини су приредили славски ручак.