Грешка
  • Cannot retrive forecast data in module "mod_sp_weather".

Туризам

 Туристички потенцијали

 Важно је поменути постојање 3 термоминерална извора, чија температура износи од 46 – 56 степени Ц, који су каптирани и користе се у оквиру бањског комплекса који чине 2 базена и 30 када. Осим поменуте инфраструктуре постоје у оквиру Бањског комплекса и део за боравак гостију, као и ресторан, а сви објекти су грађени седамдесетих година прошлог века. Поменути објекти су данас због дотрајалости и лошег одржавања у изузетно лошем стању. У функцији је само један базен у коме је температура лековите воде 37-38 степени Ц, док је у кадама вода која стиже са извора топлија. У погледу хидролошких и хемијских особина вода ових извора улази у групу зелених алкалних хомотерми са малом дозом сулфата. Вода је лековита, а посебно помаже у лечењу реуматских и кожних обољења. Од инфраструктуре поред базена купатила са кадама постоји и објекат ресторана који је изграђен 1972 године, као и хотел и санаторијум који су изграђени 50- тих година. Капацитет хотела је 60 кревета.

 Културно наслеђе

 Манастир Бањска

 Манастир Светог Стефана у Бањској, познатији као манастир Бањска, налази се 13. километара северозападно од Звечана, у подножју планине Рогозне. Задужбина је краља Стефана Уроша II Милутина. Градња манастира пада у време од 1313- 1318. године. Чим је подигнута, Бањска је проглашена за краљевски ставропигијон и добила четврто место међу краљевским манастирима, одмах иза Студенице, Милешеве и Сопоћана. Међу српским споменицима културе, Бањска је најраније страдала од Турака, већ у време Косовске битке 1389. године. Након тога, све до половине XV века, манастир је животарио да би од тада верски живот у њему био угашен. У новије време, тачније 1939. године, извршен је покушај обнове цркве и свело на њено конзервирање, a oд некадашњег сјаја Бањске није остало готово ништа. Последњих година на манастиру су, после дужег времена, вођени замашни археолошко-истраживачки и конзерваторски радови. Потврђена је претпоставка да је црква била окружена са свих страна грађевинама у којима се одвијао интензиван живот манастирског братства. Манастир Бањска је 520 година провео у рушевинама, само је народ обилазио зидине. Поново је обновљен 2004. године када се у њему окупио младо монаштво. Манастир је одмах по оснивању постао духовни центар Срба на Косову. У току 2006. године почела је обнове саме цркве и ширег манастирског комплекса.

 Манастир Соколица

 Манастир Соколица 7. километара од Звечана, у селу Бољетину, у подножју брда Соколица, налази се истоимени манастир. О њему не постоје, скоро, никакви записи. Ктитор је вероватно неки властелин. Посвећен је Покрову Свете Богородице. Мала црква правоугаоног облика састоји се из два дела. Предњи део, стари првобитни храм је мала просторија (3 x 2.90) са још мањим олтаром и једва приметном апсидом. Други део, односно, припрата, која је за три степеника височија, доцнијег је порекла и нешто је пространија. Дужина оба дела износи 11, 5 x 4, 40 м. Црква је зидана од тесаног камена засведена полуобличастим сводом. Од првобитног, јако оштећеног живописа очувани су само делови представа: на своду Христа Сведржитеља, на западном зиду Успења, у олтару поворка литургичара. Поред врата, јужно, су делови неких светитеља и профаних лица која су вероватно представљали ктиторе цркве. До 1955. године патос цркве је био од опеке а тада је замењен тесаним каменим плочама. У припрати цркве налази се њена највећа вредност: мермерна фигура Богородице са малим Христом у крилу. Северно од цркве на десетак метара од ње, подигнут је 1936. године леп и складан звоник са по две бифоре и две розете на горњем спрату. Поред манастирске цркве налази се леп конак подигнут у новије време. Од 1956 год. Соколица је женски манастир. Данас је она позната као важно средиште иконографије и фреско сликарства. Последњих година манастир Соколица је постало важно место духовног окрепљења за младе православне девојке које овамо долазе да се науче уметности иконе у молитвеној и духовној атмосфери манастирског живота.

 Манастир Девина Вода

 На 9 километрa новог пута Звечан-Зубин Поток на обронцима брда званог Кремештак на на великом поклоничком месту код Звечана, символички названом „Девине Воде“, где постоји извор лековите и чудотворне воде, изграђенa je црквa посвећене Пресветој Богородици и њеној икони Тројеручици, чији изградња обављена од 2002 до 2006 год. а освећење је обављено 25. јула 2006. године. Доба највећег развоја и процвата српске државе у Средњем веку, било је карактеристично обележено подизањем многих задужбина, од којих су највеће управо на Косову и Метохији. Та снага зрачи и данас, тај идентитет светлио је кроз векове, он и данас напаја и крепи Србе, не само на Косову и Метохији, него ма где живели. То даје наду Србима данас и оцртава путоказ који треба следити – а то је наслањање и ослонац на средњевековну Србију, спајање оне нити која је прекинута пре неколико векова, али из које можемо и данас црпсти сокове моћи, и идеале који су створили Немањићку Србију. И уколико је истинита тврдња која казује да се снага једнога народа огледа у броју и снази монаштва које ће живети и испуњавати задужбине и манастире, као што је то било у Србији Немањића, онда процват и развој монаштва на Косову и Метохији данас буди снагу, даје наду и весник је новога духовног и националног полета. Крај нове цркве, која ће својом лепотом, како многи предвиђају, засенити остале храмове овога краја и оправдано се очекује да ће и поменута светиња, која има перспективе да постане нови Острог, завршена је изградња манастирског конака У новом манастиру на Девиним водама од 25. јула 2009. године живи монашко братство.

 Тврђава Звечан

 Средњевековни град Звечан, као и сви градови тог доба, настао је на узвишењу тешко приступачном, у чијој је основи архитектура из раног периода Византије, а према неким подацима, иако оскудним, још из Римског Доба. Археолошки подаци су доста оскудни, као и писани извори, о њему све до XIV века. Град се постепено ширио и добијао свој значај у време ширења Српске државе на југу у борби против Византије. Као стратешко утврђење Звечан се помиње 1092. и 1093. године у чијем су се подручју укрштали путеви са севера на југ са веома важном стратегијском улогом у војничком и трговачком смислу. Стефан Немања је обновио Звечан и у њему повремено боравио, одакле је и повео борбу против Византије и брата Тихомира и однео победу код Пантине. Коначно, Звечан потпада под Турску власт 1455. године, када се врши колонизација турског живља у овим пределима. У Звечанској тврђави сахрањен и Константин Немањић, полубрат Стефана Дечанског, 1322. године. Ту је и сам краљ Стефан Дечански, ухваћен у Петричу, по наредби властеле и сина Душана, тамновао и завршио свој живот 1331. године. Падом под турску власт Звечан губи свој ранији значај као војно утврђење. Од 1912-1945. године мало се шта урадило на истраживањима и обнови Звечана. Тек у II фази, после 1945. године, вршена су бројна археолошка истраживања у граду и град је стављен под заштиту државе. Намеће се потреба радикалније рестаурације Града у циљу заштите од даљег руинирања.