Уводна разматрања
Говорећи о привреди и економији Звечана, мора се навести пређашње и тренутно стање које недвосмислено указује на драстичан раскорак између између социо економског и привредног стања не тако давне прошлости и садашњости. Ни један од градова на Косову нити у Србији није био суочен са тако драстичним пропадање у економском смислу као Звечан и Митровица. Овде наводимо податке оба града тј. општине или чак и шире региона, због близине и једнаке судбине. Економски просперитет и развој је не само деценијама већ и вековима био везан за рударство. Пропадањем и затварањем комплекса Трепча, не само да су погодила породице запослених у Трепчи, већ и запослене у друштвеним предузећима која су традиционално била зависна од комплекса Трепче. Звечан је од рударског индустријскох града постао пост индустријски град без изгледа да ће се нешто драстично променити у скорој будућности.
Услед ових дешавања сеоско становништво се окренуло пољопривреди, углавном екстензивног карактера. Већином су произвођачи у исто време и потрошачи, а само се мања количина вишка пољопривредних производа износи на тезге и аутомобилима поред главних путева. Ова врста микро привреде је једна од карактеристика ове територије. Поред ових микро-привредних делатности, главну карактеристику представља и огроман број киоска дуж улица, као и значајан број таксиста. Од друштвених предузећа у северном делу Митровице и Звечану, 600 људи се још налази на платном списку Трепче и још 1300 добија месечну накнаду од 35 € од тога само 280 у северном делу Митровице и Звечану. Међутим, Трепча не производи ништа, а плате и накнаде се субвенционишу из Консолидованог буџета Косова. По подацима из Покраинског завода за статистику из 1986 године , индустријска привреда је упошљавала 19.000 радника. Данас су активна само четири предузећа. Космет превоз – наследник Косовотренса, који обезбеђује превоз за Србију, као и локалне линије Минел Еним са седиштем у Београду, Ауто мото друштво и Млинпек- индустријске пекаре, који је такође у веома лошем стању, компанија Луx такође има раднике на платним списковима, али је мало вероватно да се плате исплаћују.
Укупан број регистрованих фирми на територији Со Звечан износи 117, док укупан број запослених у наведеним делатностима износи 401.
Смернице развоја осталих економских грана
Приватни сектор у Звечанској општини је заснован на радњама и предузећима (два облика представљања малих предузећа) које су основали појединци. Укупан број радњи је 256 и предузећа 68 који чине 244 малих фирми. 90% њих бави се трговином и хотелима. Мали број радњи и предузећа има мале могућности за производњу. Евентуалне инвестиције у мањим деловима производње је потврђен једино у областима где је производња приоритет. У сеоским областима индивидуална газдинстства имају простор који би могао да се адаптира и прилагоди производњи. Овде се налазе неки предлози у којима би се могла видети могућност у овој области развоја. Мале производне јединице као део породичне производње би обезбедиле запошљавање вешег броја људи који су тренутно незапослени. Развој мале економије може бити остварен коришћењем мањих простора, који су тренутно ван функције, као на пример пословне просторије бивше ИГМ у Житковцу, са укупни просторомк од преко 3500 м2, хaла у Бањској са површином од 2200 м2, складиште барака у Дољану, земљиште са кога је кориштена глина за производњу цигала у Житковцу, а којка није кориштена у те сврхе. Све горе поменуто са одговарајућим кредитима и осталим финансијским формама може да обезбеди бар мали корак напред у смеру остваривања економског развоја.
Трговина
У општини Звечан постоји 62 регистрованих трговинских предузећа мањег обима са 1-3 запослених радника. У области трговине општина Звечан даје приоритет изградњи малих тржних центара како би се сви нелегални објекти уклонили, а њихови власници преселили у просторије добро уређених тржних центара, где би пружали боље и квалитетније услуге. Развојем осталих делатности на територији општине може се рачунати са убрзаним растом ове делатности. На територији општине се углавном налазе мање радње, које обезбеђују основне намернице, мешовиту робу, прехрамбене и хигијенске производе и слично, а мањи број предузећа се бави трговином на велико и мало. Из свега наведеног намеће се закључак да је врло мали број регистрованих трговина, с обзиром на број становника и површину територије. Мада, Звечан, као општина у близини Митровице представља центар који се слабије развио баш због толике близине регионалног центра.
Енергетика
Корисна енергија се у општини Звечан заснива на коришћењу електричне енергије, која се добија из термоелектране Косово А&Б у Обилићу. Чести kVарови у електрани потресају читаву територију Косова, прекидајући све могуће привредне и друштвене делатности. Иако се у последњих годину дана стање стабилизовало, територија Звечана је углавном у мраку. Због тешке економске ситуације и затварања Компаније Трепча, већина становника је остала без посла и није у стању да подмири своје рачуне КЕК-у. Ту треба навести и нерешену политичку ситуацију и револт већинског српског становништва које одбија да потрошену енергију плаћа КЕК-у. Поред електричне енергије користе се и чврста горива – дрво и угаљ, углавном за грејање просторија. Количина течних горива се користи у мањој количини, плинске пећи и агрегати.
Планови за решавање проблема напајања
нсталисана снага у ЕЕО 110/35 kV и 35/10 kV
ТЦ 110/35kV ВАЛАЧ, 60 + 31,5 MVA
ТЦ 35/10 kV МИТРОВИЦА 1, 3x8 MVA
ТЦ 35/10 kV ВАЛАЧ 8 MVA
Инсталисана снага у ЕЕО 35/6,3 kV и 35/3,3 kV,
ТЦ 35/6,3 kV ЕНЕРГЕТИКА, 2x16 MVA
ТЦ 35/3,3 kV ЕНЕРГЕТИКА, 2+2+3 MVA
Максимална снага потрошње у Звечану у периоду од 1999 до 2005 се кретала од 5 MW до 7,5 MW, док се максимална снага потрошње електричне енергије у северном делу Митровице у периоду од 1999 до 2005 године кретала са константним порастом од 19 MW до 32 MW.
Тренутно енергетско стање у Звечану
Локалне редукције због ограничене пропусне моћи елемената дистрибутивног система и нерационалне потрошње електричне енергије. Ограничена потрошње електричне енергије су најчешће због недостатка електричне енергије из ЕЕС-а, због примене програма А,Б,Ц (КЕК) пад напона до крајњих потрошача већи од 15%. Технички губици већи од 15%.
Тренутно енергетско стање у северном делу Митровице
Дефицит снаге у ТЦ 35/10 kV Митровица 1. Ограничење потрошње електричне енергије због недостатка електричне енергије из ЕЕС-а, као и због примене програма АБЦ (КЕК) пад напона до крајњих потрошача већи од 10%. Технички губици већи од 5%.
Мере за решавање проблема напајања електричне енергије Звечана и Митровице
У постројењу 110/35 kV Валач замењен је трансформатор снаге 20 MVA, трансформатором снаге 60 MVA. Изградња нове ТЦ 35/10 kV, 1x12 MVA (2x12 MVA) на малом Звечану. Изградња новог 35 kV далековода Валач – Мали Звечан. Уклапање нове ТЦ 35/10 kV на Малом Звечану на постојећи 35 kV далековод Митровица 1 – Митровица 2. Електроенергетско стање у северној Митровици и Звечану након замене трансформатора снаге у Валачу, решио је проблем преоптерећења трансформације 110/35kV, али и побољшао напонске прилике у мрежи 35, односно 10 и 0,4 kV
У Звечану је ситуација тешка због старости електроенергетских објеката, ограничене пропусне моћи елемената дистрибутивног система и условљених врло ригорозних ограничења потрошње од стране КЕК-а. Потребна су финансијска средства за решавање проблема напајања електричном енергијом Звечана и северне Митровице. Постројења 35/10 kV, 1x12 MVA, на малом Звечану, 35 kV страна – три водне ћелије, једна трафо ћелија и једна мерна ћелија, трансформатор снаге 12 MVA и грађевински део ТЦ), 10 kV развод у новом постројењу (4 водне ћелије, 1 трафо ћелија, 1 мерна ћелија и аку батерија), 35 kV далековод Валач - Мали Звечан, 10 kV изводи са изградњом нових ТЦ 10/0,4 kV у Звечану (у првој фази 3 извода за Звечан и један извод за северни део МИтровице).
Процена вредности инвестиције износи око 1.500.000€. Електоенергетско стање у Звечану и северном делу Митровице након изградње нове трафостанице 35/10 kV на Малом Звечану омогућило би се двострано напајање ТЦ 35/10 kV Митровица1 и ТЦ 35/10 Мали Звечан у случају хаварије на једном од напојних 35 kV далековода. Падови напона и технички губици у дистрибутивном систему Звечана у северној Митровици свели би се на дозвољене вредности. Растерећење ТЦ 35/10 kV Митровица 1.
Индустрија
Индустријски сектор као најзначајнији економски фактор на коме се базирала економија општине Звечан као и цео регион Митровице у последњих 40 година, тренутно представља руине за чију ревитализацију и оживљавање су потребна огромна финансијска средства. Некадашњи важни индустријски комплекс је данас извор хемијског загађивача. Дугогодишње неулагање у нову и напредну технологију производње и прераде довело је до одумирања гиганта Трепче. Лоша политика неулагања у нову технологију, немогућност достизања светске конкурентности на тржишту је довео до економског пропадања целе ове области.
Узрок потпуног престанка рада индустрије као и експлоатације руде је проузрокован политичким немирима, и данас имамо гигант који не функционише као и огроман број радника без посла. По подацима из генералног плана општине Звечан (1996), 37% радно-активног становништва обавља делатност у индустрији, а свега 0.3% у пољопривреди. Као што је наведено у делу о рудним богатствима по подацима из 1996 године, рудник Трепча са прерађивачким капацитетима у Звечану је прерађивао 1.000.000 тона годишње.
Првенствено за поновно покретање и ревитализацију Трепче потребно је обавити систематска истраживања минералних резерви, који се данас процењују на 15 –20 година. Индустрија је у блиској прошлости била основна покретачка снага економског развоја подручја ове општине. РМХК "ТРЕПЧА" је главни представник индустрије и привреде на територији општине. Без обзира на то што су процењене могућности, рудно богатство и потенцијали којима располаже ово подручје знатни, проблеми привредне нестабилности, тешки услови привређивања, као и тешка политичка и економска ситуација, који трају већ дуже, условили су неефикасност у пословању, односно у производњи. Пре само 15-ак година, у поменутом комбинату је био упошљен велики број становника из читавог региона (са територије општина: Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток и износио је око 15000 радника), односно на територији општине Звечан је више од 80% радно способног становништва било упошљено у поменутом комбинату. Сада је ситуација сасвим другачија, па је број радника сведен на само око 2000, у фабрикама комбината на северу Косова и Метохије.
Организациона целина "Енергетика" која служи за дистрибуцију ел. енергије фабрици, и насељу Звечан. Некада је она осим дистрибуирања вршила и производњу ел. енергије, и индустријске паре која се користила за загревање мазута који је коришћен као гориво у процесу топљења руде олова, а једна количина се користила у систему парног грејања пословних објеката у фабричком кругу, као и за грејање дела пословних и стамбених објеката у насељу. ИГМ (Индустрија грађевинског материјала) је фабрика у којој су се производили опекарски производи од земље која је експлоатисана у Житковачком пољу. Фабрика је веома успешно пословала од средине 40-тих година прошлог века у наредних 40 година. Сада се хале у којима се вршила производња користе као магацински простор или простор за производне делатности од стране малих привредника. На територији општине осим овог већег, постоји и више мањих индустријских привредних субјеката који такође послују у условима изузетно тешке политичке и економске ситуације.
Важно је напоменути постојање Индустријског парка у селу Дољани у коме су сконцентрисани погони, за производњу, радионице, а међу њима су Погон за израду металне столарије, Радионице за обуку радника различитих профила и струка (металостругар, столар, вариоц, кувар).
Пољопривреда
Пољопривреда је је област која се није развијала задњих 40 година, чак напротив, дошло је до одумирања ове гране. Може се рећи да је из године у годину ова област постајала све мање популарна, као и интересовање становника за ову област. После дугогодишњег назадовање може се рећи да је најнижу тачку достигла деведесетих година прошлог века. За пропадање ове гране постоје пуно разлога али је најупечатљивији развој индустрије и зараде из области индустрије. Обрадиво земљиште, њиве, ливаде и пашњаци су у приватном власништву и опадање у пољопривредном развоју се појавило као резултат високих животних стандарда људи и чињеница да ни власници нити заједница није заинтересована у инвестирању у пољопривредну производњу.Упедатљив је нарочито пад у сточарској производњи, опао је за негде око 10 пута. Пад животног стандарда се појавио са блокадама и санкцијама и ратом на крају, тако да је приморао власнике да се поново окрену пољопривредној производњи да би на неки начин преживели. Једна од области која би могла да обезбеди развој општине је пољопривредна производња. Поред великог проја лимитирајућих фактора као што су мале парцеле, екстензивна производња, лош квалитет земљишта, мале површине које могу бити наводњаване, стара пољопривредна машинерија, ипак постоје могућности где би се повећање производње могло обезбедити као и значајни тржишни вишкови. То би првенствено значило производњу поврћа, воћа и сточарство.
Уовим условима пољопривредне производње, власници углавном производе пољопривредне производе који су им потребни у домаћинству у малим количинама без тржишног вишка. Последњих година један део пољопривредника је почело пољопривредну производњу у области узгоја поврћа за продају. По присутним подацима данас постоји производња која даје добре резултате у областима поред реке Ибар, Козарево, Кориље и Бањска. Даљи развој у овим областима производње могао би бити један од приоритета. Могућности за узгој воћа су прилично реални ако имамо на уму чињеницу да је више од 300 хектара под воћњацима засађено током 1992 –1993 године. Даље инвестиције у воћарству и евентуално у мањим прерађивачким капацитетима у делу који има услове за развој или реалне факторе развоја. Горе је поменут податак о паду сточарства и узгоја стоке на теритотији. Повећање ове областо заједно са инвестицијама у производњи сточне хране је такође могућ приоритет у развоју ове области. Из табеле се види да поља која су присутна са 1218 ha, од којих је 1216 ha у приватном сектору. Парцеле су мале, око 70 власника поседује површину обрадиве земље од по 2.5 ha.
Повезаност парцела путевима је у већини случајева лоше или уопште не постоји. Минерално ђубриво се врло мало користи. Све говори да је пољопривредна производња још увек екстензивног карактера и малог капацитета. Узимајући у обзир све наведене чињенице суочавамо се са истином да је систем производње потребно променити. Приватна иницијатива је потребна и уз домаће и стране донације и кредите можемо да створимо реалне могућности за успешни пољопривредни развој ове области. Континентална клима даје могућности за успешан развој различитих врста жита , поврћа, воћа и лековитог биља. Општина Звецан има погодне природне услове за развој разноврсне пољопривредне производње. Умерено-континентална клима пружа могућности да се на овим просторима успешно гаје многе воћарске, ратарске, повртарске, лековите културе.
Структура земљишта на територији општине Звечан
Као што се из табеле може видети обрадиве површине су у приватном сектору. Основни проблем је у превеликој уситњености земљишта. Поседи су веома испарцелисани, што представља озбиљну препреку за рентабилну примену савремене технологије и меhaнизације, а уз то, повећавају се трошкови производње, а смањује економичност. Према природним потенцијалима и карактеристикама подручја, сточарство као грана пољопривреде требало би да буде најразвијенија. Међутим, као и све гране пољопривреде и сточарство се карактерише неразвијеношћу и екстензивношћу, што показује и бројно стање сточног фонда. Лако се може видети несразмера између површине под ливадама и пашњацима и бројног стања сточног фонда. Узроци у несразмери и опадању броја сточног фонда(сем живине) су двојаке природе: повећавање броја старачких домаћинстава и демографско гашење села. Услови узгоја и смештаја стоке, су на примитивном нивоу. Више од 600 домаћинстава поседује капацитете за гајење 1-3 краве. Територија СО Звечан обухвата 11.053ha пољопривредног земљишта. Од тога 230ha заузимају површине под воћем и виновом лозом, које су у приватном власништву. Географски и климатски услови су погодни за воћарску производњу, али упркос томе воћњака је све мање, стари су и непродуктивни, а њихово обнављање се споро одвија.
Један од главних разлога је недостатак финансијских средстава за њихово обнављање и одрзавање, застарела меhaнизација и немотивисаност људи да се баве овом производњом. На овим просторима заступљене су следеће воћне врсте: јабука, шљива, крушка, трешња, вишња, орах… На ораницним поврсинама (1216ha) се одвија ратарска и повртарска производња. Ове гране пољопривреде се карактеришу екстензивношћу. Парцеле су уситњене, недовољно и неадекватно култивисане, недовољно се примењује одговарајуће ђубрење у циљу побољшања хемијских и физичких особина земљишта. Обрадиво земљиште је углавном лоше бонитетне класе. Зато су и просечни приноси усева ниски. На пр. просечан принос пченице је 3т/ha. Власници обрадивих површина, углавном, производе за сопствене потребе, дакле без тржишних вишкова. Последњих година један део пољопривредника је започео повртарску производњу за тржиште. Оваква производња, је по показатељима којима располаже давала добре резултате посебно у насељима поред речних токова Ибра, Кориљске, Козаревске и Бањске реке. Разноврсно рано поврће и производи поврћа су све више тражени и на домаћем тржишту. Узрок ниских приноса и лоше ситуације у пољопривредној производњи уопште, треба тражити у недовољном броју пољопривредних машина и прикључних уређаја. Уз то, постојећа меhaнизација је застарела, па је немогуће обрадити земљу и неговати усев.
Потенцијали за пољопривредну производњу
Пољопривредне машине представљају један од показатеља неразвијености пољопривредне производње, док потенцијали за развој пољопривреде представљају фарма за коке носиље-капацитета 10.000 комада, у приватном власништву, фарме за тов кока- капацитета до 1000 комада, у приватном власниству, бројна сеоска домаћинства гаје живину за сопствене потребе, пољопривредна станица са струцном слузбом, која прати сетвене радове, стање усева, прикупља податке о приносима након обављене зетве, бербе. Пољопривредни инжињери ове станице прогнозирају и прате појаве биљних болести. Такође изводе сетвене огледе. На основу добијених анализа, резултата, искуства, затим дају стручна мишљења нашим активним пољопривредницима. Ветеринарска станица са стручном службом, земљорадничка задруга "БАЊСКА" - Бањска, пчеларско удружење "СОКОЛИЦА" окупља око 40-50 чланова пчелара. Просечни приноси у протеклим годинама кретали су се од 10 до 15 кг по пчелињем друштву.
Општина Звечан обилује разноврсним медоносним биљем. Пчеларство, као грана пољопривреде, је врло профитабилна зато би требало посветити пажњу овој области. На овом тршишту мед и остали пчелињи производи су дефицитарни. Све напред изложено наводи на закључак да подручје СО Звечан на једној страни располаже природним потенцијалима, како климатским, земљишним, еколошким,географским и другим за развој пољопривреде, на другој страни, насупрот тим претпоставкама, пољопривреда је доста неразвијена.
Поред производње на отвореном простору, производња раног поврћа у затвореним просторијама је такође значајна: у стакленицима и пластеницима. Поврће које је прво убрано ће бити послато на тржиште у свежем стању, као сиров материјал за индустријску прераду. На пример: топла вода из Бањске може бити спроведена до стакленика и служила би за грејање стакленика. Уклањањем старог дрвећа и сађењем младица и плићим сађењем висококвалитетних и продуктивних врста, које би дале најбоље резултате у овим условима и које би задовољиле потребе власника и створиле вишак за изношење на тржиште. За развој воћарства потребно је уредити пољопривредну машинерију за рад у воћњацима. То уствари значи више маних машина као што је мото култиватор, распршивачи, прскалице, итд.
Развој сточарске производње
Развој сточарске производње би ишло на следећи начин измена раса, врста стоке, повећање за храњење и бригу, представе раста сточног фонда, програми мини-фарми. Измена раса, врста које се узгајају може бити изведено пољопривредним осемењавањем и набавком високо продуктивних грла. Развој сточарства захтева добро планирање и организовање производње квалитетне и јефтине хране за стоку. Тренутно су пашњаци запуштени. Разлози за лоше стање су следећи, без било каквог одржавања, непланско коришћење, смањени број сточног фонда. Просечан приход од пашњака је 0,5 т/ha, и на ливадама је 1,5 т/ha. Састав флоре је углавном негативан. Са одговарајућим мерама одржавања могу се достићи високи приходи, на ливадама на пример 6-7 т /ha.
Присутна ситуација са објектима је лоша, без довољно светла, без могућности одржавања хигијене у објекту, итд., адекватне здравствене заштите стоке је такође важна, дакле потребно је опремити постојећу ветеринарску станицу. Процене показују да је повећања фонда у сточарству могуће ако обезбедимо добре услове за набавку стоке, као што је узимање кредита на дуже време отплате, преко испоруке стоке итд. Мини фарме могу да представљају оснивање развоја сточарске производње.
Мини фарме имају низ значајних предности:
- Мала улагања у малом крду тако да је и ризик пословања у почетку мали
- Мале инвестиције у инфраструктури и различитим објектима, могу да се прилагоде и објекти грађени за неке друге намене
- Једна породица би могла да ради на на таквој фарми са радним ангажовањем чланова породице
- Различите врсте мини фарми оваца или коза, мини фарме товних јунади, фарме јаја или кокошака итд.
Продукциони ланац би био затворен постојањем мини млекаре или изградњом мини кланице и пакирнице. Ветерина и пољопривредна са пољопривредним апотекама би требало да прати развој села стим да им стоји на располагању на време и у скалду са квалитетом. Медији и остале врсте кампања треба да прате реализацију ове врсте идеја и сви релевантни субјекти могу бити укључени: произвођачи, прераћивачи, радници, дистрибутери, банкари, владини и медијски радници.
Смерови развоја производње воћа
Територија Звечана поседује 11.052 ha пољопривредне земље. Од тог броја 250 ha је засађено воћем или грожђем и углавном је у приватном власништву. Географски и климатски услови погодују узгоју воћа, мада насупрот наведеном све је мање и мање воћњака, воћњаци су стари и обнављање им је преко потребно. Један од главних разлога је недостатак финансијских ресурса за обнову и одржавање; стара машинерија и немотивисаност људи за рад са овом врстом производње. Врсте воћа које се могу успешно узгајати на овом терену су јабука, шљива, крушка, кестен, лешник, вишња и трешња.
Ако би се уклонила стара стабла и засадила ниске врсте које су високо продуктивне, могла би да се задовољи потреба власника али и створи вишак за продају. Да би се повећала производња воћа треба се подесити пољопривредна машинерија за рад у воћњацима. То значи више мале машинерије као што је мото-култиватор, прскалице за запрашивање, прскалице за наводњавање итд.
Развој производње поврћа
Поред производње на отвореним пољима, производња раног поврћа у затвореним просторијама је такоће врло значајна; у стакленицима и пластеницима. Рано поврће би могло да се испоручује тржишту свеже, али и да буде матзwријал за даљу прераду у индустрији. На пример: топли извори који постоје у Бањској могу бити коришћени за за грејање стакленика.
Производња еколошки здраве хране је једно од централних питања савремених кретања у светском промету робе. Може се постићи већом употребом природних ђубрива и биолошким методама борбе против биљних болести и штеточина, уз придржавање прописаних стандарда о здравој храни. Узгој лековитог биља (камилица, мента), скупљање шумских плодова и прерада у мањим објектима могла би бити такође значајан извор приохода.
Закључак
Оживљавање села (ревитализација) је комплексно питање и оно има две крупне димензије: производно-економску и друштвену, што значи подстицаји развоју производње и унапређење друштвеног живота у селу. Програми оживљавања означавају производњу на вишој технолошкој основи, на већем газдинству, на бољој инфраструктурној повезаности, на већим инвестицијама за производњу на савременим основама, на висем дохотку. Према томе, није озивљавање села дати новац, односно повољан кредит за једну или две краве, већ стварати савремена газдинства, велике фарме, велике плантаже, прерађивачке објекте који ће оживљавати село, окупљати произвођаче на савременим производним основама и технологији.
Инвестиције
Општина Звечан је из свог буџета, као и уз помоћ донатора реализовала бројне пројекте изградње и реконструкције. Улагање у инфраструктуру је био један од приоритета СО Звечан, а побољшање инфраструктурних услова директно утиче на на квалитет живота грађана, а такође и на будуће планирање развоја у свим секторима привреде. Општина је такође, од својих средстава и донација извршила санацију и поправке школских зграда, што подразумева уређење ентеријера, санације кровова, спољног уређења.
Од најначајнијих пројеката који су реализовани у протеклом периоду важно је поменути следеће: Асфалтирање улице Проте Стојана, дела који води поред дечијег обданишта, са израдом бетонског канала за одвод атмосферских вода дужине 23 м са израдом шахти за прихват воде, асфалтирање дела улице Обилићеве у стамбеном насељу “Нова колонија”, асфалтирање дела улице Немањића, асфалтирање улице Нушићеве са израдом металне решетке и таложником, и паркинзима, дела који води до Више техничке школе, вршена је санација сеоских путева, као и редовно одржавање улица у насељу (крпљење ударних рупа, одржавање хигијене улица), постављање вертикалне и хоризонталне сигнализације у насељу, као и израда лежећих полицајаца, изградња паркинг простора у Нушићевој улици, у полуатријуму општинске зграде, реконструкција отвореног спортског терена ”Тенис”, односно пресвлачење постојећег оштећеног слоја, новим слојем асфалта, асфалтирање саобраћајнице Звечан – Банов До, делимична реконструкција канализационе мреже у појединим деловима насеља, реконструкција НН (нисконапонска) мреже и изградња нових трафоа у селу Србовац, изградња отвореног спортског терена у селу Србовац, изградња отвореног спортског терена у селу Житковац, изградња отвореног спортског терена у насељу Нова колонија у Звечану.
Објекти који су изграђени или реконструисани: Изградња Тржног центра у ул. Краља Милутина у Звечану, изградња објекта Центра за социјални рад, изградња амбуланте у селу Грабовцу, изградња Дома културе у Жеровници, уређње пешачке стазе са хортикултурним уређењем у Карађорђевој улици, реконструкција зграде СО Звечан, реконструкција објекта Дома културе у Звечану, спортски терен у селу Житковцу, локални пут за село Бресница, реконструкција нисконапонске електро мреже на територији општине, што подразумева, реконструкцију нисконапонске мреже, реконструкцију високонапонске и нисконапонске опреме по трафостаницама, уградњу нових трафостаница на подручју општине, реконструкција уличне расвете у насељу, реконструкција канализационог система Звечана, што подразумева: санацију и делимичну реконструкцију канализационе мреже, изградњу атмосферске канализације, доградњу канализационог система са регулацијом корита Кориљске реке, асфалтирање улица у насељу, што подразумева све претходне радње и асфалтирање, и то: ул. Краља Петра I, ул. Карађорђева, ул. Немањића, ул. Кнеза Милоша, ул. Обилићева, ул. Проте Стојана, ул. Цара Душана, ул. Соколичка, ул. Мајопра Тепића, ул. Св. Саве, изградња пута Звечан-Кориље-Дољани, надградња објекта СО Звечан и Средње школе, амбуланта у селу Житковац, вишенаменска спортска дворана, отворени спортски комплекс “Тенис”, тржни центар у Житковцу, реконструкција бање Бањска, изградња стамбених објеката за смештај расељених лица.
У селу Житковац у општини Звечан, ЕАР је завршио рехабилитацију 30 година старе напуштене преградне бране, која је представљала озбиљан ризик за здравље оних који би били у контакту и који би користили локални водовод. Ту се ради о отпадним водама и отпаду који је био одбачен на месту у Житковцу из рудника као и остатака прерађене руде из постројења Трепче у Звечану, К. Митровица регион. Тај простор за одлагање садржи 8.5 милиона тона олова и зинковог отпада. Повећање опасаности овог места као загађивача, је проузроковано коришћењем овог места као општинског отпада где се одлагао градски отпад, што је увећало опасност од потенцијалног загађења околних насеља. Рехабилитација је урађена од стране локалне компаније Кастриоти. Пројекат је уклучивао запечаћивање места, да би било онемогућено истицање токсичних материја у земљу или у оближњим изворима пијаће воде. Такође, у истој области у Звечану, ЕУ је финансирала изградњу модерног санитарног простора за одпад који је део еколошког програма за изградњу седам места за отпад на Косову да би се заменила стара нездрава места за одлагање отпада.
Планирани пројекти:
Израда планских докумената општине Звечан, формирање јединице за локално економски развој, изградња моста Валач-Србовац, изградња моста у насељу Звечан, наставак и завршетак изградње две стамбене зграде за потребе кадрова у центру Звечана, реконструкција пешачких стаза дуж улице Краља Петра И у Звечану, реконструкција пешачких стаза дуж улице Краља Милутина у Звечану, изградња стамбеног комплекса са индивидуални објектима у Кориљу, за потребе домицилног становништва и социјално угрожених категорија, изградња стамбеног комплекса “Пагина њива”, унапређење рада локалне самоуправе кроз едукацију чланова општинских већа за развој локалне заједнице у Звечану, опремање Центра за сарадњу са привредом, економско оснаживање жена – “Искористите могућности”, израда Локалног еколошког акционог плана, регулација Козаревачке реке, изградња главног колектора фекалне канализације уз Козаревачку реку, израда пројектно-техничке документације за реконструкцију канализационог система са ППОВ у Звечану, реконструкција канализационог система у Звечану, са изградњом постројења за пречишћавање отпадних вода, чишћење и рехабилитација индустријске депоније „Гатер“ у Звечану, израда Локалног плана за управљање отпадом, уређење градског гробља у Кориљу, израда пројектне документације за регулацију горњег тока Кориљске реке, изградња секундарне водоводне мреже у насељу Звечан, набавка потребне опреме за рад Јавно-комунално-стамбеног предузећа „Звечан“, измештање гараже”Трепча” из центра насеља са изградњом пословно-стамбеног објекта, развој програма едукација за предузетнике, проширење капацитета Индустријског парка „Дољани” у Дољанима, проширење капацитета слободне пословно-трговинске зоне “Дудин крш”, реконструкција и асфалтирање путних праваца на територији општине, реконструкција локалних И некатегорисаних путева, набавка пољопривредне механизације и прикљуцних масина, изградња пољопривредне инфраструктуре, обнова и увећање сточног фонда, економска ревитализација села кроз унапређење воћарске производње, пластеничка производња поврћа и цвећа, развој пчеларства, формирање и отварање задруге, набавка и инсталирање мини -метеоролошке станице, подршка развоју производњи пастрмке на Бањској реци, пројекат развоја прераде млека, узгој и прерада лековитог биља у брдско-планинским подручјима општине Звечан, подршка унапређењу производње јагодичастог воћа, реконструкција и асфалтирање путних праваца на територији општине, реконструкција локалних И некатегорисаних путева, набавка пољопривредне механизације и прикљуцних масина, изградња пољопривредне инфраструктуре, обнова и увећање сточног фонда, економска ревитализација села кроз унапређење воћарске производње, пластеничка производња поврћа и цвећа, развој пчеларства, формирање и отварање задруге, набавка и инсталирање мини -метеоролошке станице, подршка развоју производњи пастрмке на Бањској реци, пројекат развоја прераде млека, узгој и прерада лековитог биља у брдско-планинским подручјима општине Звечан, подршка унапређењу производње јагодичастог воћа, откуп земљишта и кућа у Бањској, развој еко туризма на подручју планине Рогозне и селу Извори, израда пројектно-техничке документације Регионалне депоније, изрградња Регионалне депоније за одлагање комуналног отпада, изградња регионалног водовода за Звечан, Косовску Митровицу и Зубин Поток.
Туризам
Туристички потенцијали
Важно је поменути постојање 3 термоминерална извора, чија температура износи од 46 – 56 степени Ц, који су каптирани и користе се у оквиру бањског комплекса који чине 2 базена и 30 када. Осим поменуте инфраструктуре постоје у оквиру Бањског комплекса и део за боравак гостију, као и ресторан, а сви објекти су грађени седамдесетих година прошлог века. Поменути објекти су данас због дотрајалости и лошег одржавања у изузетно лошем стању. У функцији је само један базен у коме је температура лековите воде 37-38 степени Ц, док је у кадама вода која стиже са извора топлија. У погледу хидролошких и хемијских особина вода ових извора улази у групу зелених алкалних хомотерми са малом дозом сулфата. Вода је лековита, а посебно помаже у лечењу реуматских и кожних обољења. Од инфраструктуре поред базена купатила са кадама постоји и објекат ресторана који је изграђен 1972 године, као и хотел и санаторијум који су изграђени 50- тих година. Капацитет хотела је 60 кревета.
Културно наслеђе
Манастир Бањска
Манастир Светог Стефана у Бањској, познатији као манастир Бањска, налази се 13. километара северозападно од Звечана, у подножју планине Рогозне. Задужбина је краља Стефана Уроша II Милутина. Градња манастира пада у време од 1313- 1318. године. Чим је подигнута, Бањска је проглашена за краљевски ставропигијон и добила четврто место међу краљевским манастирима, одмах иза Студенице, Милешеве и Сопоћана. Међу српским споменицима културе, Бањска је најраније страдала од Турака, већ у време Косовске битке 1389. године. Након тога, све до половине XV века, манастир је животарио да би од тада верски живот у њему био угашен. У новије време, тачније 1939. године, извршен је покушај обнове цркве и свело на њено конзервирање, a oд некадашњег сјаја Бањске није остало готово ништа. Последњих година на манастиру су, после дужег времена, вођени замашни археолошко-истраживачки и конзерваторски радови. Потврђена је претпоставка да је црква била окружена са свих страна грађевинама у којима се одвијао интензиван живот манастирског братства. Манастир Бањска је 520 година провео у рушевинама, само је народ обилазио зидине. Поново је обновљен 2004. године када се у њему окупио младо монаштво. Манастир је одмах по оснивању постао духовни центар Срба на Косову. У току 2006. године почела је обнове саме цркве и ширег манастирског комплекса.
Манастир Соколица
Манастир Соколица 7. километара од Звечана, у селу Бољетину, у подножју брда Соколица, налази се истоимени манастир. О њему не постоје, скоро, никакви записи. Ктитор је вероватно неки властелин. Посвећен је Покрову Свете Богородице. Мала црква правоугаоног облика састоји се из два дела. Предњи део, стари првобитни храм је мала просторија (3 x 2.90) са још мањим олтаром и једва приметном апсидом. Други део, односно, припрата, која је за три степеника височија, доцнијег је порекла и нешто је пространија. Дужина оба дела износи 11, 5 x 4, 40 м. Црква је зидана од тесаног камена засведена полуобличастим сводом. Од првобитног, јако оштећеног живописа очувани су само делови представа: на своду Христа Сведржитеља, на западном зиду Успења, у олтару поворка литургичара. Поред врата, јужно, су делови неких светитеља и профаних лица која су вероватно представљали ктиторе цркве. До 1955. године патос цркве је био од опеке а тада је замењен тесаним каменим плочама. У припрати цркве налази се њена највећа вредност: мермерна фигура Богородице са малим Христом у крилу. Северно од цркве на десетак метара од ње, подигнут је 1936. године леп и складан звоник са по две бифоре и две розете на горњем спрату. Поред манастирске цркве налази се леп конак подигнут у новије време. Од 1956 год. Соколица је женски манастир. Данас је она позната као важно средиште иконографије и фреско сликарства. Последњих година манастир Соколица је постало важно место духовног окрепљења за младе православне девојке које овамо долазе да се науче уметности иконе у молитвеној и духовној атмосфери манастирског живота.
Манастир Девина Вода
На 9 километрa новог пута Звечан-Зубин Поток на обронцима брда званог Кремештак на на великом поклоничком месту код Звечана, символички названом „Девине Воде“, где постоји извор лековите и чудотворне воде, изграђенa je црквa посвећене Пресветој Богородици и њеној икони Тројеручици, чији изградња обављена од 2002 до 2006 год. а освећење је обављено 25. јула 2006. године. Доба највећег развоја и процвата српске државе у Средњем веку, било је карактеристично обележено подизањем многих задужбина, од којих су највеће управо на Косову и Метохији. Та снага зрачи и данас, тај идентитет светлио је кроз векове, он и данас напаја и крепи Србе, не само на Косову и Метохији, него ма где живели. То даје наду Србима данас и оцртава путоказ који треба следити – а то је наслањање и ослонац на средњевековну Србију, спајање оне нити која је прекинута пре неколико векова, али из које можемо и данас црпсти сокове моћи, и идеале који су створили Немањићку Србију. И уколико је истинита тврдња која казује да се снага једнога народа огледа у броју и снази монаштва које ће живети и испуњавати задужбине и манастире, као што је то било у Србији Немањића, онда процват и развој монаштва на Косову и Метохији данас буди снагу, даје наду и весник је новога духовног и националног полета. Крај нове цркве, која ће својом лепотом, како многи предвиђају, засенити остале храмове овога краја и оправдано се очекује да ће и поменута светиња, која има перспективе да постане нови Острог, завршена је изградња манастирског конака У новом манастиру на Девиним водама од 25. јула 2009. године живи монашко братство.
Тврђава Звечан
Средњевековни град Звечан, као и сви градови тог доба, настао је на узвишењу тешко приступачном, у чијој је основи архитектура из раног периода Византије, а према неким подацима, иако оскудним, још из Римског Доба. Археолошки подаци су доста оскудни, као и писани извори, о њему све до XIV века. Град се постепено ширио и добијао свој значај у време ширења Српске државе на југу у борби против Византије. Као стратешко утврђење Звечан се помиње 1092. и 1093. године у чијем су се подручју укрштали путеви са севера на југ са веома важном стратегијском улогом у војничком и трговачком смислу. Стефан Немања је обновио Звечан и у њему повремено боравио, одакле је и повео борбу против Византије и брата Тихомира и однео победу код Пантине. Коначно, Звечан потпада под Турску власт 1455. године, када се врши колонизација турског живља у овим пределима. У Звечанској тврђави сахрањен и Константин Немањић, полубрат Стефана Дечанског, 1322. године. Ту је и сам краљ Стефан Дечански, ухваћен у Петричу, по наредби властеле и сина Душана, тамновао и завршио свој живот 1331. године. Падом под турску власт Звечан губи свој ранији значај као војно утврђење. Од 1912-1945. године мало се шта урадило на истраживањима и обнови Звечана. Тек у II фази, после 1945. године, вршена су бројна археолошка истраживања у граду и град је стављен под заштиту државе. Намеће се потреба радикалније рестаурације Града у циљу заштите од даљег руинирања.