Грешка
  • Cannot retrive forecast data in module "mod_sp_weather".

Природна богатства

 Флора и фауна

 Обзиром да подручје општине Звечан има равничарско-брдски до нископланински карактер, и обзиром на типове земљишта која су заступљена (делувијално, алувијално и црвенкасто-смеђе земљиште), подручје се може похвалити разноврсном флором и фауном. Око самог града и шире, велику површину заузимају шуме, и то углавном листопадне. Рељеф, климатски услови, геолошке и друге карактеристике као и планинске реке условиле су појаву разноврсног вегетационог покривача од субмедитеранске до алпијско-флорматичних елемената. На планинама су распрострањена су стабла четинара, углавном бора, јеле смреке, оморике итд.

 У нижим деловима заступлене су храстове шуме, граб, цер, јасен, глог, клека, итд. Богатство се огледа у присуству бројних ендемичних и реликтних биљних врста. Од општепознатих врста можемо поменути врбе које расту у подножју Копаоника у долини потока, које смењује појас букве (Qyerqysessili flora), Querqus Macedonica и Cerris храста и четинарске заједнице смрче, јеле и белог бора, Муника (Pinus heldrehi) и Молика (Pinus peuce), глог (Crataegus) Лешник (Corulus avalena), на нижим областима расте и питоми кестен. У зони прелазне шумске вегетације доминира својим розим цветом рододендрон, такође незаобилазни нарцис и висибаба, шафран - који расте уз потоке у шумама и на ливадама. На шумовитим пределима ниже присутан је дрен, купина, малина, шумске јагоде, итд. Док од цветова наилазимо на снежни цвет, цефаланта, спинру у насељима расте најчешће липа. Мочварни делови поседују елементе мочварног биљног света као што су Juncus, Cares polugonum, Molina, Ronuculus, итд. Ту где имамо мање влаге наилазимо на: Arhenatteretum elatiores, Dactylis glomerata, Pao pratnsis, Pao travialis, Festuca protensis, Foracanum oficinale, итд. На појасевима пашњака и ливада наилазимо на многе врсте трава, међу њима и поданак (Nardus Stricta), арнику (Arnica Montana), Pirus mugom, мента и многе друге.

 Нижи предели око реке Ибра засађени су повртарским културама, познијм житарицама и воћњацима. Разноврсна фауна такође доприноси специфичности ове области, међу њима можемо поменути лисице, дивље свиње, дивље мачке и риса. Од птица којих такође има у изобиљу помињемо врсте као што су велики и мали тетреб, тетреб румевац, ластарка, јаребица камењарка, јастреб мишар, соко ластавичар, итд. Такође, реке пружају уточиште разним врстама риба, од којих је најпознатија поточна пастрмка-поточарка.

 Водна богатства (хидролошке и хидрогеолошке карактеристике)

 Подручје општине Звечан је изузетно богато водом. Дуж читавог подручја протиче река Ибар (извире у Црној Гори а улива се у реку Мораву у Србији) која је главни извор водоснабдевања. Мање реке на овом подручју, које чине и притоке Ибра су: Кориљска река и Бањска река.

Река Ибар

 Општина Звечан се, кад су у питању природна богатства, може с правом похвалити термоминералним изворима који се налазе у насељу Бањска, удаљеном око 15 km од Звечана. Температура воде на поменутим изворима је од 46 - 56° С. У погледу хидролошких и хемијских особина, вода ових извора улази у групу зелених алкалних хомотерми са малом дозом сулфата. Вода је лековита, а посебно помаже у лечењу реуматских и кожних обољења. Изворишта и бања се користе вековима уназад, још из времена када су на овом простору живели Римљани. Кроз средњи век се бања Бањска помиње као лечилиште, центар културе и развоја. Данас је у фази пропадања, и нема се чиме похвалити. Објекти у оквиру бањског комплекса (базени, каде, смештајни део, ресторан) датирају из 70-тих година, а има и неколико старијих објеката (стари хотел и санаторијум су изграђени 50-тих година). Ради коришћења лековите воде која са три каптирана извора стиже до бање, неопходно је реконструисати објекте у оквиру бањског комплекса.

 Рудно богатство

 Рудна налазишта ове територије су била позната још старим Римљанима и експлоатација руде се вршила јошу вековима пре Нове Ере, током целог Средњег Века до данашњих дана.

 Неповољан друштвено економски статус под значајним утицајем политичких дешавања довео је до колапса једне од највећих индустријских центара на територији бивше Југославије. Под тим негативним утицајима дошло је до потпуног престанка вађења и прераде руде на иначе изузетно богатој територији. Један од проблема је био недовољна искоришћеност сировине због застарелости опреме. Богатство ове територије се огледа у постојању следећих руда које припадају по подели металогенетске рејонизације из 1982. године на 25 група. Овај рејон припада Копаоничкој групи са садржином следећих руда (по Мендељејевом периодном систему): Pb-Zn, Fe, Pb-Zn-Cb, Co-Ni, Cu, Cb, Co-Ni-Bi-Ag-U, Hg, Au, и Cr.

 У односу на степен концентрисаности капацитета, на територији Србије се уочавају три просторно карактеристичне врсте зона у којима се експлоатишу лежишта обојених метала. Трећа зона у којој је концентрисано неколико производних капацитета је Копаоничка зона са рудницима олова (Pb) и цинка (Zn) и пратећим металима. У просторном смислу овој зони може припасти и рудник Трепча са прерађивачким капацитетима у Звечану (1996. године је то значило 1.000.000 тона/годишње).